PORTRET OSVAJAČA
Na kupoli Aja Sofije jedan beli oblak je
pogledah ga – nestade. Brojanice moje boje meda –
dani boje ćilibara, opalo lišće i nade
jesenja kiša na staklu, u mlazevima lije.
Kaftani koji njišu se moji bili su
i grive konja moje bile su
povoljni vetrovi duvali su,
kamene bedeme rukama pomerio sam
tvrđave na mene liče – Istanbul osvojio sam.
Iz zlatne činije jeo sam, vodu pio sam
u zlatnoj kočiji s mukom Dunav prešao sam
sultan Mehmed Osvajač ja sam,
s tugrom1 i plaštom uzvišenim.
Na slici jednoj mali ostao sam
to ja nisam,
turban svoj, krzno za zimu
i ružu svoju bez mirisa
na zemlji, kao lud, tražio sam.
.......................1 Sultanov monogram. (Prim. prev.)
DANI ŠTO PROLAZE KAO VODA
I ja u kolevci zaspao sam
u ljuljašci snevao sam
dojku sisao sam
noćima pomalo rastao sam
čovek postao sam, za život zaradio sam
umrlo je sve što voleo sam
dani kao voda prošli su
tako bez majke i oca ostao sam.
PROZOR
Žuti je ljiljan procvetao.
Prozor moj u vrtu tame
noć iz sobe moje prevodi
dok drvo jedno u staklo udara.
Zar si se smrzlo nežno drvo
ili si se od lopova uplašilo?
Uzalud su im davno pristupile
ruke moje – četrdeset hajduka.
I nemarni moj pas
na kapiji mojoj neznanoj,
zec jedan u snu svom beži,
oblaci se sad na nedra ljudska
ušunjavaju s dimnjaka, izjutra.
.......................(S turskog prevela Ana Stjelja)
