RAZMEŠTANJE DOGAĐAJA
Razmeštam događaje.
One koji će biti i one koji već jesu.
Predvidljivo, sanjam nevidljivo.
Razlamam očaj, na zalogaje slatkog.
Kušam ih sa mlekom, jutra svakog.
Saznajući da danas ne postoji,
juče, kojeg nije ni bilo,
kopiram u sutra.
ISPOD VIDLJIVOG
Otkrivam užas ubrzanja vremena.
Ne verujem da ću spoznati moguće.
Cepa me neporeciva daljina međusobnog.
A spaja, sve ono što liči na privid.
Postojim uvek u manjem od vidljivog,
u svetu koji se neprekidno raspada,
u šumu razlistavanja sna.
Slutim se u slutnji, i drugde me nema.
Prolaznost se udvaja rečenicom svakom.
Obličim se u govor neizgovorenog.
Ponavlja se samo izvesno.
Govor se skriva u odgovor.
Tišina u prazninu.
ŠUŠTI POJAVNOST
Razmenjivali smo pozajmljene dodire.
Beše tačkom u kojoj se slutih,
maskom kojom skrivah biće.
Odlutala mi je sa usana, izašla iz uha,
iscurila iz oka, bila je ja.
Tama sveta useljavala se u nas,
dok ispisivasmo putopis iz zemlje Nigde.
Mi, koje je plavilo Ništa.
Registrovao sam svako njeno Nigde.
Sanjali smo suzu, očaj i strah.
Drugo se sanjati nije ni moglo,
jer, živeli smo lako.
Lakonosno i lakomisleno,
darivali smo se darovima nade.
Nestajali su tamo
gde smo se pojavljivali mi.
A mi smo bili,
tamo gde nas nije bilo.
Raskomotio sam se u Ničem,
zaboravio da sam Nigde
i da razmatram Ništa.
Slutili smo se i živeli sa nevidljivim.
Zaboravio sam i ono što sam znao.
Na ničijoj zemlji, takoreći nigde,
iz njenog glasa se nisam umeo izvući.
TAMO SMO GDE SMO
Duboko sanjah tuđe nemušte reči.
Isplivah iz suze.
Izronih iz nedostatka.
Prebivah u manjku,
u opštem minusu sveta,
u lažnoj tvrdoći tela.
Zgulih kožu u kojoj me ne bi.
