OKEANSKA GENEZA
Kao i sve duše
Bejah tu
Kad se iznedri more
Darovah mu talase
Kad mu prvi mlečni spade zub
Kad metafore mi kosti prekriše
S malo soli i kože
Položih glavu na beskraj
Zapalih cigaretu
I počeh da vajam otoke
RUŽINO SRCE
Ružino srce
Je kratkotrajni
Plam
Telo nam
Odveć kruta stabljika
Za tako dubok pogled
Kad uvene
Kakvu li ćemo večnost da vekujemo
PESNIKOVA DUŠA
Mašte nalazišta
Mora da su tmasta
Tek toliko preteća
Da pesnik meri
Svoje delo
Pogledom sličnim
Rudarevom koji
Opervaža kamen
Svojim crnim očima
Rudar što kuje srca
Dok još su vruća
I opipava metal
U mlakim pećima
Zaranjajući ruke
U užarene obrise
Čudesnih vulkana
Putenost zlatara
Čvornati znoj metalca
Iz nakovanja
Očisni ples za plesom
Iscrpenu takvim čisto
Simboličnim drobljenjem
Pesnik u duši nosi
Onu dragocenu građu
Od koje su sačinjene zvezde
Žak Kifer (Jacques Küpfer, 1966) živi u valdenžanskoj dolini gde se bavi štamparstvom. Pesnik, antologičar, putopisac. Jedan od najbitnijih savremenih frankofonih pesnika, nastavljač izvrsne romanske poezije dvadesetog veka (naslednik Šapaza, Žakotea, Šeseksa).
(Preveo i priredio Boris Lazić)
