II. ALI POSVETA JE ODGOVARAJUĆA JEDINO AKO SE OBAVI PRED SVEDOCIMA – TO JE U SUŠTINI JAVNA PREDAJA KAO PREMA PRAVILIMA BITKE
Znaš bila sam udata pre mnogo godina a kad je otišao moj muž je odneo moje sveske.
Sveske u spiralnom povezu.
Znaš taj hladni prepredeni glagol pisati. Voleo je da piše, nije voleo što svaku misao mora da otpočne sam.
Iskoristio je moje početke u razne svrhe, na primer u džepu sam mu našla pismo koje je započeo (tadašnjoj ljubavnici)
koje je sadržalo rečenicu koju sam prepisala iz Homera: ’εντροπαλιξομένη je, kaže Homer,
Andromaha otišla
kad se rastala sa Hektorom – „često se osvrćući“
sišla je
sa Trojanske kule i kamenim ulicama otišla u kuću svog odanog
muža i tamo
sa sluškinjama otpočela tužbalicu za živim čovekom u njegovim rođenim odajama.
Moj muž
ničemu nije odan. Pa zašto sam ga volela od ranog devojaštva do kasnih srednjih godina,
a rešenje o razvodu stiglo je poštom?
Lepota. Nema tu neke tajne. Ne stidim se da kažem da sam ga volela zbog njegove lepote.
Kao što bih opet učinila
ako bi mi prišao. Lepota ubeđuje. Znaš da lepota omogućuje seks.
Zbog lepote je seks seks.
Ako niko drugi, ti to shvataš – ćut, pređimo
na situacije iz prirode.
Druge vrste, kad nisu otrovne, često imaju boje i šare
slične otrovnim vrstama.
To kad neotrovna vrsta oponaša otrovnu zove se mimikrija.
Moj muž nije koristio mimikriju.
Spomenućeš naravno ratne igre. Dovoljno sam ti se žalila
kad bi ovde bili po celu noć
Sa raširenim tablama i ćilimima i lampicama i cigaretama kao u Napoleonovom
šatoru, pretpostavljam,
ko bi mogao da spava? Sve u svemu, moj muž je bio čovek koji je više znao
o Borodinskoj bici
nego što je znao o telu vlastite žene, mnogo više! Napetost je nadirala uz zidove
i duž tavanice,
ponekad bi igrali od petka uveče do ponedeljka ujutru bez prekida, on
i njegovi bledi gnevni prijatelji.
Jako su se znojali. Jeli su meso zemalja u igri.
Ljubomora
je igrala značajnu ulogu u mom odnosu sa Borodinskom bitkom.
Mrzim to.
Stvarno.
Zašto igrate po celu noć.
Vreme je stvarno.
To je igra.
To je stvarna igra.
Je l’ to neki citat.
Dođi ovamo.
Ne.
Moram da te dodirnem.
Ne.
Da.
Te noći smo vodili ljubav „kako treba“ što još nismo bili pokušali
iako smo bili u braku šest meseci.
Velika misterija. Ni on ni ja nismo znali gde ćemo s nogama i do dan danas nisam sigurna
da smo sve uradili kako treba.
Delovao je srećno. Ti si kao Venecija rekao je tako lepo.
Sutradan rano
napisala sam kratak govor („O razdevičenju“) koji je on ukrao i objavio
u jednom malom tromesečniku.
Sve u svemu takav je bio naš uobičajeni odnos.
Ili bi možda trebalo da kažem idealni.
Ni on ni ja nikad nismo videli Veneciju.
XII. OVO JE NAŠ ČIST POSAO HAJDEMO SADA HODNIKOM DO CRNE PROSTORIJE GDE ZAPRAVO ZARAĐUJEM NOVAC
Hoćeš da vidiš kako su se stvari odvijale s muževljeve tačke gledišta–
pođimo pozadi,
tamo stoji žena
stežući se za laktove i gledajući muža.
Ne suze govori on, ne opet suze. Ali one ipak teku.
Ona ga posmatra.
Izvini kaže on. Da li mi veruješ.
Posmatra.
Nisam želeo da te povredim.
Posmatra.
Ovo je banalno. Kao Beket. Kaži nešto!
Verujem
da ti je stigao taksi rekla je.
Pogledao je na ulicu. Bila je u pravu. Žacnula ga je
ganutljivost njenog oštrog sluha.
Stajala je tamo osoba s naročitim osobinama,
određenim srcem, životom koji i dalje kuca u njoj.
Pokazuje vozaču, pet minuta.
Sad su njene suze stale.
Šta će raditi kad odem? pita se on. Njeno veče. Zastao mu je dah.
Njeno čudnovato veče.
Pa rekla je.
Znaš li počela je.
Šta.
Da mogu da te ubijem morala bih da načinim drugog koji je potpuno isti kao ti.
Zašto.
Da mu kažem da.
Savršenstvo se spustilo na njih na tren kao zatišje na jezero.
Bol je zastao.
Lepota ne zastaje.
Muž je dotakao slepoočnicu svoje žene
i okrenuo se
i potrčao
niz
stepenice.
XVI. DETALJ KAO ĆUTLJIVI DOGAĐAJ
Muž je imao prijatelja po imenu Rej koga je mnogo voleo.
Reja je mučilo mnogo toga ali bio je neustrašiv.
Kad bi Rej došao žena bi ostajala u svojoj sobi.
Van kontrole je rekla je.
Rej bi sedeo u kuhinji sa mužem i bocom vina.
Pričao o svojim „misterijama“.
Obmanjivanje svake noći znak je očaja
izjavila je žena sutradan za doručkom.
Rej je upravo otišao.
Muž je raširio ruke kao da govori
Sada nežno.
Rejev glas je ličio na loše odigran tango,
i žene i dečaci voleli su da ga slušaju.
A pošto je Rej bio osoba
koja bi brzo upoznala svakog
Rej je brzo upoznao
Dolor i Mersed.
Imao je neke ideje o tome šta se događa ali nikom ih nije govorio.
Mužu je rekao
Udvostruči zabavu.
Rej je voleo idiome.
Jedne kasne večeri
došao je u kuću tražeći muža.
Žena je bila u radnoj sobi na tavanu
a dole su sva svetla bila upaljena.
Osvetlila si kuću kao Rimski nugat!
Rej doziva sa stepenica.
Ona podiže pogled s posla, u kome
silno uživa koliko on vidi, nešto u vezi sa njom
zaslepljuje ga.
Izašao je kaže ona.
Zajedno
posmatraju zabludele kapi te činjenice kako kondenzuju vazduh između njih.
Neki to nazivaju ljubavlju
ali to dvoje čije su duše prionule jedna uz drugu u tom trenu
kao što duša Jonatanova prionu uz dušu Davidovu
nisu se voleli.
Koliko bi to bilo jednostavnije.
XXV. TUŽNI SUROVI TANGO PLES LJUBAVI I SMRTI PLES NOĆI I LJUDI PLES MRAČNE KUHINJE SIROMAŠTVA ŽELJE
Hoćemo li izoštriti pogled i prići bliže lepoti muža –
pažljivo, jer je goreo.
Pod njim pôd je goreo,
svet je goreo,
istina je gorela.
Oko njega zelena je vatra počistila sve drveće.
Gotovo nikad nije bio tužan, nekakav bog ga je vodio.
Niti je sumnjao u svoju sudbinu koja je izgledala kao što je Napoleon govorio ovako:
....Upisujem se između svetova.
Ono što je pisao zavisilo je od toga s kim je.
Kad je upoznao Reja
počeo je da piše slike.
U Rejevoj sobi radili su rame uz rame, muž je pričao.
Rej je voleo da sluša o raznim mestima,
jer slabo je putovao i o knjigama,
jer nije čitao.
Kakvi su Alpi?
Iz aviona izgledaju krhko poput grnčarije. Tanke tišine lebde između.
A izbliza.
Izbliza više kao sir. Parmezan.
Je li skupo.
Parmezan?
Italija.
Da i ne.
Jesi još uvek sa svojom italijanskom dragom?
Udala se.
Za koga.
Za nekog Rikija.
Jesu srećni?
Morala je da ga otključa rekla je.
Što se odnosi na seks.
Pretpostavljam.
Znaš šta je dobro za to tango.
Za otključavanje?
Leči i probavu.
Kako znaš sve to.
Jese sećaš Flora?
Ne.
On je bio pre Karla.
Karla?
Karl je bio pre Denija.
Oh.
A Flor je bio igrač tanga.
Meni to deluje tako davno.
Siroti čisti Flor.
Deluje tako davno.
Flor je bio bespomoćan.
Zar tebi ne deluje davno Rej.
Ne ne tako davno ali tada si bio oženjen sve je bilo drugačije.
Od toga sav zadrhtim.
Od čega.
Od razmišljanja. Tačno se sećam kako sam zamišljao život.
Svi sanjaju.
Ne nije bio san bila je tačna slika.
Šta je pošlo naopako.
Posrednici.
Molim?
Uzmi recimo razvod, nije sama smislila da se razvede. Posrednici su uticali na nju.
Znala je da lažeš i da je varaš.
Rej molim te nikad je nisam lagao. Kad bi se javila potreba možda sam koristio reči koje su lagale.
To je teška filozofija za mene.
Filozofi kažu da se čovek stvara razgovorom.
To razumem.
I ona je.
E tu grešiš.
Zašto to kažeš.
Video sam je skrhanu.
Bila je mnogo jača od mene.
Bila je skrhana.
Sve što sam činio činio sam za nju.
Zašto vičeš.
Ovaj vikend ću da se vidim s njom.
Lud si.
Prvo ću joj pisati.
Razvela se od tebe pre tri godine zašto je ne ostaviš na miru.
Imam vere.
U šta.
U nas.
Vas nema.
Duboke čiste vere.
Ali zašto.
Rej znaš želeo bih da živim u nekom drugom veku.
Govorio si da je telo početak svega.
U to više ne verujem.
I dalje varaš žene.
Da.
Zbog tebe sam tužan.
Kako ljudi ovde žive –
Da.
Zemlja u kojoj ne postoje čuda.
Čemu se sada nadaš.
Da se ponovo rodim kao veliki ratnik 3001. godine.
Jedne junske večeri.
Šta si rekao.
To je stih iz jednog tanga.
Jedne junske večeri da.
Nastavili su da rade, on za štafelajem
a on na podu uz lampu
a visoki crni kovitlaci sumraka došli su i stali oko njih blizu
kao stražari.
Muž je pravio plan Bitke kod Sirakuze.
i nadao se da će ga preneti na zid svoje kuće pomoću akrilnih boja
i zastavica.
Zašto Sirakuza? Taj krvavi atinski poraz
Počeo je jednim nenadanim noćnim potezom 413. pre n.e.
Zamaglivši liniju između hrabrosti i ludosti
Atinjani su po mraku krenuli uzbrdo u napad
protiv utvrđenih sirakuških položaja.
Originalnost je isprva
donela uspeh planu,
onda su Sirakužani došli sebi
i napali i haos je kuljao svuda.
Gledali su pri mesečini,
mogli su da vide obrise ali ne i da razaznaju ko je ko.
Hopliti su jurcali
u prostoru ne većem od stepeništa
jer oni Atinjani koji su već bili poraženi i koji su silazili s litice
sretali su druge koji su tek pristizali u napad
i od njih pomislili da su neprijatelji – štaviše,
stalno vičući lozinku
odali su je neprijatelju i uz tu reč
koja ih je greškom napadala u mraku Atinjani su se uspaničili.
Prijatelj se okomio na prijatelja.
Kao prekrasni uskomešani ples u kome se partner
okrene
i izbode vas na smrt,
kazan crvenog sicilijanskog meseca i belih grčkih usana.
Pevuši dok radi.
Pravougaonici za sirakuške pomoćne prostorije,
isprekidane linije za odvažni atinski napad,
trouglovi za verovatna mesta sukoba,
crne tačke različitih veličina za poginule za koje se ceni da su pali duž staze poraza.
U glavi
sastavlja pismo
da joj objasni (opet)
maglu rata i potrebu za istrajnošću i sjajem
do kojih će na kraju doći.
Treba nam nova lozinka šapuće uz osmeh,
dok zamišlja kako pristiže iscrpljen i promukao,
prašnjav od puta, vozeći tenk jedne lepe večeri.
Junske večeri.
XXIX. NEČISTA KAKVA SAM (MRLJE OD HRANE I SVE TO) TAKVI SU MI I ZAKLJUČCI KOJE OSETIŠ NA VRATIMA I OKLEVAŠ
Da bi ih izbacila iz sebe žena pokušava da sastavi spisak reči koje nikad nije uspela da kaže.
Kako si.
Otkud ti ovde.
Prestala sam da se nadam počela sam da očajavam zašto ti je trebalo tako dugo.
Bezosećajno čudovište! da nikad nisam
videla ili upoznala tvoju
dobrotu gde
bi mi bio kraj.
Ali reči su
čudnovato podatno žito zar ne, povijaju se
prema zemlji.
Činjenica je da
niko nije pitao. Dobro Rej je mogao pitati.
Te hajde da završimo s tim zbog Reja.
Ne zato što sam, kao Persefona, morala da ohladim obraz uz smrt.
Ne, sa Kitsom, da dobijam na vremenu.
Ne, kao tango, iz puke raskalašnosti.
Ali o delovalo je ljupko.
Reći da je Lepota Istina i stati.
A ne poreći.
A ne poželeti da to porekneš. To beše moja rana čista misao.
Previdela sam jedno.
Da će se kad sretnem lepo ispostaviti da je
već – u mom srcu,
porečeno.
Ne tamo negde sa svrsishodnošću, sa hramovima, sa Bogom.
Unutra. Već je bio ja.
Jedno stanje mene.
Kao da se Kutuzov našao kako juriša preko polja na Borodinu
ne na –
cara Napoleona već na izvesnog starog kralja Midu
čije je oružje
dodirom pretvorilo pola ruske vojske u ogorčene zlatne dečake.
Reči, žito, stanja, zlato, više od trideset godina toga penušalo je u meni –
tamo sam ga
ostavila da počiva.
Smešiš se. Mislim
da ćeš opet pomenuti
one ukrašene rukopise iz srednjeg veka gde je pisar
načinio grešku u prepisu
pa ilustrator uokviruje grešku
rozetom od ruža i plamena
koju neki drski đavolak pokušava da strgne sa stranice.
Na kraju krajeva srce nije kamenčić
da se kotrlja tamo-amo.
Um nije kutija
da se čvrsto zatvori.
A ipak jeste!
Jeste!
Pa život nosi neke rizike. Ljubav je jedan od njih. Užasne rizike.
Rej bi rekao
Sudbina mi je mamac a mamac mi je sudbina.
Jedne junske večeri.
Ovo je moj savet,
čuvaj.
Čuvaj lepotu.
(S engleskog prevela Bojana Vujin)
