1
Snovi su dosadni: ovu tvrdnju Rolana Barta susreo sam davno, kao mlad čovek. Fascinirala me je. Ona je moto jedne od najboljih pesama koje sam napisao i koja je upravo opis jednog mog fascinantnog sna. Dakle: intencija samog teksta moje pesme direktno prkosi tvrdnji slavnog semiotičara.
Ali, hajde da zanemarimo moj pokušaj: ako su snovi odista dosadni, zašto ovdašnji čitaoci već godinama čitaju Dnevnik Laze Kostića iz 1903. godine, kratak i kontroverzan tekst, napisan uglavnom na francuskom, koji imamo u prevodu zahvaljujući Milanu Kašaninu i koji nije ništa drugo do prozni niz prepričanih i povremeno komentarisanih snova. Nešto više od dvadesetak strana!
Moglo bi da se ponudi više ukrštenih odgovora.
Važnu ulogu ima činjenica da u novije vreme Laza Kostić s pravom izlazi na glas najvećeg srpskog pesnika 19. veka i s druge strane prvog pesnika 20. veka. Najvećeg romantičarskog, ali i prvog modernističkog pesnika. No, to ipak ne bi bilo dovoljno za objašnjavanje neobičnog interesovanja za Kostićev pozni Dnevnik. (Sudbina njegovih pripovedaka, recimo, odgovarajuća je potvrda.)
Jednako važnu ulogu imaju sami tekstovi snova i komentara, kao i pesnikov nedvosmisleni stav prema njihovim sadržajima. Konačno: erotizam tih neobičnih, ekscentričnih snova, ako se o snovima uopšte može govoriti u okvirima takvog atributa!
Kada za trenutak pomislimo kakva bi bila sudbina ovog dnevničkog erotskog i erosnog spomenara da ga nije zapisala Kostićeva ruka – videćemo da je uloga pesnikovog lika bitna koliko i uloga teksta i da se u preseku njihovih smisaonih aura krije uzrok čitanosti i svojevrsne popularnosti (u užim spisateljskim krugovima) Dnevnika Laze Kostića. Dnevnika starog otprilike jedan vek.
2
Kako je izvesno, glavni junaci ovih snova su Lenka Dunđerski, Lazina idealna (mrtva) draga i on sam. A snovi u kojima se ona javlja direktno ili indirektno, bili su za ostarelog pesnika naročita kušanja, koje mu je umrla mlada žena, u koju je bio zaljubljen do groba, upućivala s drugog sveta. Snovi su bili medijum putem kojih je ona iskušavala njihovu tajnu, u životu do kraja nerealizovanu, ljubav. Za Lazu Kostića, pokazuju snovi i komentari tih snova – tu nije bilo mesta nikakvoj sumnji.
U oba sna s kraja 1903. godine, koji su do nas stigli uz dragocenu pomoć doktora Radivoja Simonovića, Lazinog velikog prijatelja, Lenka Dunđerski se likom ne pojavljuje, već kao gradilac snovnih situacija, iz senke, ispituje prirodu Lazinog odnosa, prema njoj. Možda čak važnije od toga jesu pesnikove reakcije u snu. On se u drugom snu, koji je sam po sebi nesvesnost, onesvesti i počne da iz nesvesti u snu, hrli mrtvoj dragoj na onom svetu. To jest – hrli njegova duša. Pesnik nam faktički govori da se mogućnost susreta približila tako, što se on u svom zemnom obliku, približio samoj ivici smrti – pa je duša već napustila telo i krenula ka Lenki. Buđenje je poremetilo pesnikovu radost.
3
Za samo jednu noć, 1904. godine, međutim, Lenka će se Lazi Kostiću javiti čak četiri puta. Po njegovom uverenju, to je posledica njene dobrote i želje da ga nagradi pošto mu je kućna slava, Sveti Jovan Krstitelj (20-21. januar). Interesantno je da se u ovim kratkim snovima Lenka javljala u različitim „oblicima”: čas kao ostarela, zbrčkana stara žena, starija nego što bi bila da je živa, ali u drugom snu, ona se javlja, onako kako ju je pesnik gledao i kakva je bila u svojoj mladoj smrti. Vrlo je važno da u drugom snu, iz mladosti, Lenka daje Lazi mali erotski pristanak: – Hoću, al ne mnogo! – glasi njen odgovor. Treći san je koncentrisan na momenat jednog susreta i viđenja u snu, a četvrti je svojevrsno poricanje drugog sna. (I docnije, u snovima, Lenka će čas slati u pesnikov san svoju sestru, kao simboličku zamenicu, ili će se ređe pojavljivati sama, u magnovenjima.)
Divlji erotizam, koji je jedna od centralnih emotivnih osovina čitavog Dnevnika, obznaniće se prvi put tvrđe u snu od 31. maja 1904. Interesantno je da Lazin odnos (kao i Lenkin odnos, rekao bi svakako on), manifestno označava činjenica da mu Lenka šalje u san nekadašnju erotsku milosnicu, koju ona lično nije ni poznavala. Ovaj san je bitan, jer obznanjuje, u Lazinom komentaru, ideju da mu se idealna draga javljala u snovima, ali i na javi (škripanje poda u staroj kući), još pre osam godina! U poslednjem snu iz 1904. Lenka će se opet pesniku javiti kao ostarela, zbrčkana starica od oko 50 godina.
U nekoliko snova iz 1905. godine, verovatno je najinteresantnija simbolička pojava jednog gigantskog belog vola, koji sprečava Lazu u njegovom snovnom naumu, kao i scena u kojoj on kao beba sisa prst svoje mrtve drage. Ovi momenti se prosto nameću nekom psihoanalitičaru, na dublji analitički tretman.
4
Uzbudljiv i smisaono kompleksan san iz noći Mitrovdana 1907. godine, usložnjava ovu priču i hrišćanskom simbolikom (lik Marije Magdalene) – koju pesnik u komentaru tumači u skladnom duhu dugo željene razrešnice: – Nadam se da je to bila generalna proba moje agonije.
Strahovito živa tajna ljubav, uzrokovaće Lazino poveravanje, opet u snu, Lenkinim dvema sestrama: – Znate za mene L ... nije sasvim mrtva”. Čak ni u snu, one ga nisu razumele, san se pokazao kao racionalističko zdanje Lazinog uma, tako da je u snu doživeo odgovor kakav bi i u realnosti.
Ravnoteža oniričnog i realnog i ovde je ostala nenarušena – a san se pretvorio u svoju suproticu – potvrdu realnog poretka stvari!
Drugog februara naredne, 1908. godine, pesnik će trinaest godina posle Lenkine smrti sanjati jedan od najfascinantnijih snova, san u kojem Lenki obrazlaže razloge svoje ženidbe sa Julkom Palanački. Alibi odluke, idealna draga nalazi, u pesnikovoj želji da nju oslobodi bilo kakve obaveze prema njemu. Ovo transferisanje mogućnosti i potencija, simbolički je jedan od najdalekosežnijih objašnjenja situacije.
„Ona me voli! – Ona me voli dakle neprestano! Sreće li moje! Divnog li izgleda, divnih li nada za večnost!” – ovi usklici prethode opisu narednih snova, koji su u proređenim pojavama oduševile starog pesnika. Jedan snevni poljubac, podseća nas na odličnu Kostićevu pesmu – Poljubila me je! – koju obično previđamo razmatrajući njegovo delo, a koja u ovoj intimnoj konstelaciji postaje daleko važnija.
Docniji san u snu od 20. avgusta, iste godine, pun snažnog erotskog naboja – otkriva pesnikovu fasciniranost skorom smrću, koju Laza Kostić vidi kao jedini most prema susretu sa Lenkom.
Konac dnevnika protiče u opisu smrtonosnih muka Kostićeve pozne žene, Julke Palanački i njene smrti, koja se ukršta sa snom o tri meseca, koje snevna Lenka traži od pesnika, e da bi se spremila za njihovo dugo odlagano venčanje.
To preplitanje sna i jave, gde snovi pobeđuju i životnu (javu) i smrt, jedna je od centralnih smisaonih karakteristika njegovog tajnog, kratkog i žestokog spisa.
5
Erotski dnevnik Laze Kostića je žanrovski usamljeno ostvarenje u našoj modernoj književnosti. Primer visoke fantastičke književnosti. Čak i docnije, retko su se u srpskoj beletristici pojavljivala slična dela i tek u novije vreme, u nekim prozama Jovice Aćina i Ljubomira Simovića, recimo, žanr se obnovio sa jednakom snagom. Inače, ovi neobični snovi su podstakli postmodernističkog prozaistu Milenka Pajića na stvaranje više interesantnih proza.
Smisaona složenost intimnih ali i univerzalnih (antičkih i hrišćanskih) simbola koje Kostićevi snovi sadrže, zgodan je povod, da se povuku paralele prema njegovoj poeziji i uvide motivske anticipacije, ali i savremene spone sa njegovim pesništvom, imajući na umu da je sve to vreme Kostić radio na svojoj labudovoj i najboljoj pesmi.
