Teorija
Postoji takva pesma
neobjašnjivo i večno
postoji,
zapisana je u vazduhu,
na pesku
ili na listu sveske.
Postoji, čeka
Nekog da joj prelije život svoj
kap po kap, žrtvu po žrtvu
ili neverovatni gest, odjedanput
da njime odstupi.
Neki Sezar Valjeho,
Javorov, Helderin.
Dobija i ime i sudbinu,
pojedenim od tuberkuloze grudima,
prostreljanim slepoočnicama,
ludošću.
Posle postoji druga takva pesma,
neobjašnjiva i večna
bitiše i čeka.
Konačno
Otvorila sam vrata
i videla nenamešten krevet
nagomilane knjige na podu
okrugli sto i sebe s leđa
zelenu vazu crveni termos
žutu krpu na zavesi
videla sam Bogorodicu i Mladenca
kopiju iz XVI veka pojenu svećicu
napola ugašenu, fotelju
zatrpanu knjigama i novinama
fosforescentni prah u mraku
pozlaćena slova na grobovima
na debelim rečnicima kao pege su
i prustupila sam da ih pomazim
i shvatila sam da se vraćam i još
da je sloboda iznajmljena soba
u kojoj sam konačno kod kuće.
INSOMNIA CHRONIKA
Noću
čaršav je zategnuta karta sveta.
I ja se ne spavajući prikradam
u naručje Severne Amerike,
rastem bez sna, postajem 9 996 000 km2,
zauzimam prvo mesto
u proizvodnji nikla cinka
platine, azbesta.
Noću sam Kanada i zovem te:
pobegni sa mnom.
Razvučen kanap
između četvrtka i petka
između proročice i one koja pokazuje
između dangube i perfekcioniste
između umora i umora
u hotelskoj sobi
između potpore i utopije
između igre i puta
između velikog poštovanja i aj ćao
bilo mi je mnogo prijatno
između izazova i praznine
između praznika i pijace
između patosa i nestašluka
između malog i velikog konjaka
između Emanuele i Emanuila Popdimitrova
između poslednje rupe na svirali i gordosti
između ovog s leva i ovog s desna
između sažali se i ko će mene da žali
između eksperimenata i sudbine
između napora i uzaludnog
između beskućništva i ideala
između mizantropije i kneza Miškina
između okica
između šamara
između podsmeha i smiraja
razvučen kanap
po njemu mile gusenice
koje se hrane tobom i jedan gospod zna
da li će se pretvoriti u leptire
............................Posvećeno Bojku Lambovskom
Mirela Ivanova je rođena 1962. godine u Sofiji. Ona je jedan od osnivača i aktivnih učesnika poetskog društva Petak 13. Autor je šest knjiga poezije. Zbirka Eklektika dobija nagradu Udruženja bugarskih pisaca za najbolju knjigu u 2002. godini. Mirela Ivanova je dobitnik nagrade za poeziju novina Trud 1999. godine i nacionalne nagrade likovne književnosti Hristo G. Danov za 2003. godinu. Tokom 2002. godine u Minhenu dobija veliku nagradu Herman Lenc za autore moderne poezije iz jugoistočne Evrope. Mirela Ivanova je veliki poznavalac bugarske književnosti, voli da prevodi savremenu nemačku poeziju, bavi se publicistikom i vodi svoju autorsku rubriku na radiju Dojče vele. Tokom 2004. Vunderhorn je izdao drugu knjigu sa njenim stihovima Pomirenje sa hladnoćom u prevodu Gabi Timan. Pesme Mirele Ivanove prevedene su na engleski, nemački, španski, češki, mađarski, turski, srpski, iranski. Autorka živi u svom rodnom gradu i radi kao kustos u muzeju – kući Ivana Vazova.
