Jona
Ugazivši do pojasa u reku ljubavi
dočekujem ispraćam
dočekujem ispraćam
Da li si ti ta?
Da li si ti ta?
Da li si ti ta?
koja ima da dođe
ili drugu da čekam.
Hey Jude, 7:09
...........................Hej Džud je najduža spora stvar na svetu i
...........................ako za to vreme ne uspeš da svališ jednu ženu,
...........................onda si najsmotaniji muškarac u vasioni.
...........................Gaustin VI/B razred.
Najduža stvar koju smo puštali,
trajala je tačno toliko: 7:09.
7 minuta i 9 sekundi
sa rukama naelektrisanim
od mohera njenog džempera.
7 minuta i 9 sekundi
za najsenzacionalniju priču.
7 minuta i 9 sekundi
da ti se zavrti u glavi,
i vi
i ipak se vije
vijete se,
i ipak ona se vije
oko tebe,
i ipak se vije
7 minuta i 9 sekundi.
Nikada nakon toga,
i stvarno nikada
(ali tada ne znaš)
nećeš biti toliko dugo
zaljubljen u jednu ženu.
Plavušama
...........................Crnki
Počinjem sa plavušama
u njima ima neopterećenosti
u njima ima slavlja
sličnog kao da su čitale Pasternaka
sličnog Brnsu
sličnog sveći
i žutom plamenu
sličnog žitnom polju
sličnog raži
i ja spasitelj tamo
i ja žetelac
plavuša
opisujem ih po sećanju
u njima ima sentimenta
u njima ima filmova
u boji i šlagera
karmina u slojevima i mladež
u njima ima Ah
nastalog spontano
u njima ima prirodnosti
u njima ima mira
suze su im laki
stearin
suze su im Yellow Submarine
ne veruju suzama
plavih žena.
Ljubavni zec
Vratiću se uskoro, reče,
i ostavi otvorena vrata,
Veče je bilo specijalno za nas,
na šporetu se krčkao zec,
iseckala je luk, šargarepu na kolutiće
i čenove belog luka.
Nije ponela odeću za izlazak,
nije stavila karmin, nisam pitao
Kuda ide.
Ona je takva.
Nikad nije imala tačnu predstavu
o vremenu, kasni na sastanke, jednostavno
tako je rekla one večeri –
Vratiću se uskoro,
ni vrata nije zatvorila.
Šest godina nakon te večeri
Srećem je u drugoj ulici
čini mi se uplašena,
kao neko, ko se setio
da je zaboravio uključenu peglu
ili nešto slično...
Da li si usključio šporet, pita ona.
Još nisam, kažem.
Zečetina je dosta žilava.
Georgi Gospodinov je rođen 1968. godine. Autor je knjiga poezije: Lapidarium (1992) i Trešnja jednog naroda, koja je doživela tri izdanja (1996, 1998, 2003). Obe su nagrađene nacionalnim književnim nagradama. Njegov prvi roman: Prirodni roman (četiri izdanja – 1999, 2000, 2004, 2005) već je preveden i izdat na osam jezika: srpskom, slovenačkom, danskom, engleskom, francuskom, nemačkom i češkom. Autor je zbornika priča: I druge priče (2001) koji je preveden na nemački, francuski i češki jezik. Njegova prva drama DJ (skraćenica od Don Žuan) dobija godišnju nagradu Ikar za najbolji bugarski dramski tekst (2004). Najnovija zbirka poezije Pisma do Gaustina (2003), izdata je u neverovatno velikom tiražu u odnosu na standarde izdavanja pesničkih zbirki u Bugarskoj. Georgi Gospodinov je urednik Literaturnog vesnika (Književne novine), kolumnista u novinama Dnevnik. Odbranio je doktorsku disertaciju o savremenoj bugarskoj književnosti. Radi u bugarskom institutu za književnost BAN. Bugarski je urednik časopisa koji izlazi u Oksfordu: Orient Express.
