Ribe me vole
Jedno drugo more,
mahala si mi krpom da krećemo.
Tri čvora sa unutrašnje strane srca
da uđemo našim čamcem.
Nemamo sidro, nemamo vodu,
Nosim po jednu ptičicu za svaki trenutak,
u kojem ćemo biti zajedno.
Dobro ti ide da me golicaš.
Kosa ti ima drugu boju, zato
Budi jako pažljiva, kada
se pokrivamo platnom –
prehladićemo se. Moji brkovi,
i oni su plavi, pokloniću '74i ih,
ako mi obećaš, koliko god puta hoćeš,
tri puta četiri, svoje dobro ime.
Rečenica sa drugog neba
Svaki cvet, svako nebo
na ovom svetu su tvoji,
ali jedan zamrznut prozor u tvojim dlanovima
se ne otvara, ne otvara se,
ako ga otvorim mislima,
u jednoj tački noći ako ga otvorim –
ćutljiva i nežna – noktima na zidu
nacrtaću tvoje lice, zato što ne govorimo,
zato što nas muči jedan drugi život,
kažem ti: stani tako da mogu da te gledam,
izabraću cvetove za tvoj san, uzeću
drugog iz tvojih snova, vreme je da prestanemo sa igrom,
jasno je, telefon ne radi,
telo te zove.
Crno i Belo
Ove noći kada te volim više
od drugih 147 takvih,
probaću da me umiriš,
kao danas u razgovoru u 14:39,
dok je pljuštala kiša,
jer reči umiruju.
I jer, dok čekam
gorku kafu,
ne žureći da poludim,
pročitaću sve sms-ove i meilove,
koje smo pisali tokom novembra,
kada je to imalo duboki smisao,
i sada
kada je to i dalje sve važnije,
primajući kao neizbežno –
postojimo nas dvoje
na jednoj crno-beloj fotografiji,
u epohi globalne komunikacije –
da ponovim: aj stil lav ju.
Tea Time
Kao uvek kada si u Londonu
i nisi do mene,
vraćam se rastavljen
našoj kući –
navika traži drugara –
govorila si!
Nalivam se sa dve čaše ledenog čaja,
ostavljenim od tebe,
pušim šest cigareta i,
ne gledajući naše slike,
odlazim da sanjam.
Da se ne bih i ja izgubio na aerodromima
kao tvoj kofer ispred mnogo zavoja.
Rumen Barosov je rođen 1964. godine u Loveču. Prvi put objavljuje pod imenom Rumen Barosov 1992. godine u plevenskim novinama Vit. Jedan je od dvanaest osnivača (1990) časopisa za književnost i druga zadovoljstva: Ah Marija, a glavni urednik postaje 1992. godine. Rumen Barosov je izvršni direktor Bugarske fondacije za književnost. Prevođen je na grčki, hrvatski, engleski i francuski. Autor je knjiga: Noć jedne pesme („Arhetip”, časopis „Ah Marija”, Sofija, 1993), Gala („Petrikov”, Sofija, 1990 godina). Član je Udruženja bugarskih pisaca i Saveza bugarskih muzičkih i baletskih stvaralaca.
