*
Moj stomak misli
udovi zraci su
zvezde
pravilno raspoređeni
kašičicom
božanstva što vrije
obnavlja tkiva
membrana razapeta
nevidljivog osluškivanja.
*
Koža mi je zategnuta
preko celog noćnog neba
na najmanji nagoveštaj
odzvanja otvara se
beli cvet.
*
Utroba razapeta na žici
leprša zastava
oblak misli
telo okreće se
rukom
dobija razmere
trube poslednje.
*
Gleda me iz sebe
pokreće udove
utroba vijuga
veš na žici
čist na suncu
miriše zenica
crna dubina
ptica.
*
Koža postaje zemlja
misao duh lebdeći
kao Prvog dana
nasmešen začuđen
drugom koja leži
čulna puna
podzemnih voda
melanholično inertna.
*
Prostire se pravilno
mojim krivudavim stazama
dijagonalno napred
između stopala i misli
ne dvoumi se nikada
mada gledam je kako
udvaja se menja
kao para svesti
vrućica tela.
*
Jezik mi se razliva
sporednim rukavcima
ne mogu imati sliku
svih digresija samo
osluškujem teren
podzemnih pulsacija
vrtača glavnog korita
neznano kuda vodi
korozija tkiva.
*
Treba samo zatvoriti
oči ona će se pojaviti
svila neba lobanje
obzor nevidljivog tkanja
koprena rečnoga mira
haljina u rastinju
miševi što plešu.
