Telefon
Tokom 7000 kilometara
i 300 meseci nemoće
on joj je dao bajno
zaslepljujući predlog:
Znači gledaj – rekao je – nije se desila
ljubav za vreme ovog života.
Daj da gore odlučno potražimo
dva nova života – izbliza.
Zaćuta i dodade tiho:
Zato što ne vidim drugi
razlog da se ponovo rodim,
ako te nema naokolo.
Ona je stajala sa peglom u jednoj ruci,
a u drugoj – sa slušalicom
Posle tiho nasloni peglu
da se ohladi –
kao podignut nos broda
na slici mariniste.
Zdravo – reče ona –
odavno se nisi javljao. U stvari
drago mi je da te čujem.
A posle ništa nisu rekli
ni ona, ni on, zato što su
letele misli i ljudi,
tekli su vodopadi, cvetale su
rađajuće zvezde i razno
prekrasno razbujalo cveće.
A one kao smrt su jarke
kao smrt ili kao slova
u bukvarima o ljubavi.
Ali žice ne hvataju
takve stvari još uvek.
One – žice – odgovaraju svom i našem
nesloženom kapacitetu.
U tome ima smisla.
Gerontion sa Kozom
Gerontion razmišlja
o Cerovenu
Tamo su se tokom rata
dva aeroplana
užasavajuće tukla
lele, kakvo treperenje
i klinačko ushićenje.
Ne, ne razmišlja.
Samo prisustvuje
kao u saznanju sa kvadratićima, postoji
trideset godina stara mušema za sto.
Ne pričaju Gerontionu
igrom mu pokazuju, prognoze ili eksplozije.
Ali za igru
ti treba sviralo
za prognozu – sutrašnjica
za eksploziju – uporno i mlado ništavilo
Gerontion takve stvari na ispašu ne izvodi
On napasa krave, napasa bivole
jednom je izveo celo stado traktora,
posle ponovo krave, magarice;
sada koze.
Gerontion odavna spava u čarapama
Koza mu je žilava i stara.
Nije pametnija od Gerontiona,
ali on je sluša
po pitanju maršruta.
Teško joj je vime
kao balkansko poluostrvo –
ona zato ne žuri.
Sve posmatra iz hiljadugodišnje vizure
A posle halapljivo jede glavno ilegalno
kvalitetno rastinje.
Gerontion je smireno prati
i šljapka, mokrim od rose, gumenjacima:
pruf – rok,
pruf – rok,
pruf – rok.
Jedan aeroplan
je bio engleski...
Tamo je unuk Plamen
otišao da bere maline
pa ga nema
U Londonu je
Razmišlja Gerontion
Ili ne razmišlja, rasplače se,
osetljiv je kao đak prvak.
Moj čiča je bio hrabar tenkista
(Prema Brehtu)
..........................I brat mi zauze parče zemlje
..........................U Silem de Gabaramu –
..........................dva metra i dvadeset u dužinu;
..........................u dubinu nema ni dva metra
Iz Moj brat je bio hrabar letač
Slobodu i tenk
moj čiča Sem
odnese jedanput u Irak.
A donese samo šaku peska,
uvijenu u nacionalnu
zastavu.
Proveravanje meta fizičkog eksperimenta
.........................................................Panku
Ljudovi osmatraju plodove,
stada i čeljad u zemaljskim baštama.
Mnogim i različitim bogovima
se mole za rad, sine.
Ja te bogove poznajem
poimence, ali im nisam bio u gostima.
Pogađao me je
Jedinstven Leptirov Gospod.
On svaki dan dok si dete,
kruži nad tobom providnog tela
strujne valcere plete
kao videlo sunce ogledalo.
Ali ti ga ne primećuješ – ne.
Onda sam još i leptir,
razmahao krila i kolena
u potoku nepresušnog iščupavanja.
A onda on je neko drugi. Da li cveta
Meni, ili se podiže u svoj kosmos;
sve širom senkom svet
ogrće Leptirov Gospod.
I postaje plavokos i teško ulovljiv.
Za trenutak ga odmeriš – sleteo je na hram,
ali evo – pevaju, služe mu,
a dim je već on i nema ga više.
Ili – nalik bombarderu
taman krst nad peščanicima zaleprša,
a nakon sekunde – ništa. Tanak plač
odmah isparava
Svetlucavo rasejava tvoj mrak:
ti počneš da likuješ, a On uzdiše.
Oca nađeš ti, a On siroče...
Ti slaviš: On odlazi...
Pazi sine – On izgleda bojažljivo
i lekovito i podrugljivo prosto...
Nije tako: i sa tihim smehom
opasan je Leptirov Gospod.
Mnogi su se dosetili toga,
i čine sve, da se ogluše,
ali onaj smeh raste kao trava,
ali se posle ne zalepi kao ona.
Valjda ćeš osetiti njegov jarki zov
preko neke Marine, Nine, Ine...
Ljudovi to smatraju ljubavlju –
zanos i Božija je to muka, sine.
Valjda, kada dopuzi i tebi smeh,
prejak kao troskot, ne plašiš se više. To je znak
bliskosti sa Leptirovim Bogom.
Bojko Lambovski je rođen 1960. godine. Završio je francusku gimnaziju u rodnom gradu i književni institut „A. M. Gorki” u Moskvi. Laureat je različitih nagrada za poeziju, među kojima: „Vladimir Bašev” – za debitantsku knjigu, „Geo Milev” – za doprinos savremenoj umetnosti, „Drvena ruža” – za knjigu „Alen Dekadans”. Knjiga „Teški mitraljez pred spavanje” bila je nominovana kao bugarski kandidat za međunarodnu nagradu „Balkanika” za 2004. godinu. Njegovi stihovi su prevođeni na francuski, nemački, engleski, ruski, češki, poljski, italijanski, srpski. Piše eseje, beletristiku, prevodi sa francuskog jezika.
