Susedi
U početku dolaze po čašu
šećera, po šolju sirćeta
po ništa
i ti pošto si dobro vaspitan
puštaš da ti se kuhinja puni
ljudima i dani da ti se skraćuju
kao da je iznenada počela zima
Kasnije kroz zid celo veče
čuješ gluve udare tela lavež
psa telefonsko zvono
na koje niko ne odgovara
Cigarete ti nestaju te noći
hodaš kilometre po sobi
i posle u snu (zato što na kraju zaspiš)
Ujutro ih vidiš kako bodri polivaju
cveće mašu ti rukom
izlaze na otvoreno
bacajući jednu četvorougaonu senku
kao fudbaleru
u centar igrališta.
Autoportret u pozadini Begonija
....................................Montiju Pajtonu
Jedan brod tone u trg
i iz dimnjaka mu još uvek
izlazi dim.
Lica pripijena do prozora
žedno gutaju spoljni prizor
Neko prodaje sladoled
neko drugi se uhvatio za usta
toliko se čvrsto drži da ako se pusti
pašće i sigurno će biti u paramparčad.
A noću započinju oni zvuci
škripanje olovaka daleko
kašljucanje sa razumevanjem
Zvuci koji te teraju da pališ lampu
i da spavaš sa upaljenim svetlom
trošeći struju
Reći ćete umor od posla
reći ćete nervna prenapregnutost
Ali isto su govorili i Kafki
dok jednom nije resko otvorio vrata
i petnaestoro dobro obučene gospode
čitajući novine
strovali se preko njega.
Mala pesma o večeri i muzici
Sedmočasovno zaustavljanje ventilatora
ugušilo je hodnik grada
gde svetlost nestaje i strpljenje se smanjuje
Jedno dete vrišti kao da ga kolju
(ili kolju nekog i vrišti kao dete)
Da li znam
šta se dešava pod mojim prozorom svako veče
Da li znam
koji kabl vodi u zemlju
i koji pravo u sunčev venac
moje ropske ravnodušnosti
tako kao kad se najneodgovornije
igraš sa klavišima.
Balkanski naivni slikari
I kada su stigli do poslednjih vrata
sudije ih pitahu
(kako bi se zabavili)
šta je to koje se
plačem i mukom uzdiže
leti ushićeno
i pada tiho
i celo u plamenovima
Boing – odgovori vatrogasac
Moja pesma – odgovara ćutljivko
Ptica koja je preletela
od kraja do kraja moju glavu i zavolela me –
tako je odgovorio (veseo!) treći
najmlađi brat
ceo u plamenovima.
Jana Bukova je rođena 1968. godine u Sofiji. Završila je klasičnu književnost na Sofijskom univerzitetu. Autor je knjiga poezije: Dvorci Diokliciana (1995), Čamac u oku (2006). Od 1994. godine živi u Grčkoj. Bavi se prevođenjem i korekturom poezije i književnih tekstova sa grčkog i starogrčkog. Njena poezija prevedena je na engleski, francuski, španski, grčki, hrvatski.
