Put
Ne možeš da me pratiš
Niti sada, niti posle.
Dozvoljeno ti je da se sećaš
senke siluete
ulazeći i izlazeći iz rama,
ponovo i ponovo
da slušaš skamenjen
kako drvojedi marljivo
vezu po drvesini
sopstvena premeravanja vremena.
I dok reči još nešto
znače između nas,
ove, kojima nas povređuju,
i druge kojima povređujemo,
veruj mi, nije ti dato da me pratiš
na mome putu,
zato što ti si samo jedna vrata,
izabrala siluete puno
žena, vidi kako vetar ljuljuška
njihove senke,
a put je tamo
i ti su put,
i ne znam odakle dolazi,
i ne pitam gde vodi,
zato šti si ti vrata,
kroz koja sam spoznala ljubav.
* * *
Pošto iščekivanje češće
ranjava od samog susreta,
a vesti dolaze suviše kasno,
navlačim jučerašnju garderobu,
uguravam odbačene želje
i jednu jabuku u džep
zaronjen u snove
nećeš prepoznati moje usne,
miriše na pregorelo mleko i kiflice,
ulice ovog grada su dovoljno duge,
da progutaju moje korake,
mnogobrojni mostovi su za slučajan susret,
zato što niti hleb,
niti su poljupci dovoljni,
da zasite belu pticu između nas,
i sve je bilo teže da prihvatimo,
zauvek smo se dodirnuli.
* * *
Ujutro, dok se češljam ispred ogledala,
on čita svoje novine,
već danima mu prepričavam
jedne te iste snove
o belom gradu i čudovišno praznom ramu,
o Brajtonu i velikim lepim kalama
očajanja, o tome,
da su ljubavni akt i akt poezije
neuporedivi
sa čitanjem novina naglas,
sigurno ne prepričavam dobro,
čim u moru nepodeljenih noći
svaki put ispliva jedno slano ostrvo.
* * *
U petak uveče
na putu kući,
gde me neko čeka,
na ramenima mi niču krila
i postajem lasta:
ptice sigurno imaju sakriven
kompas
/ljudi ga nazivaju instinktom/
znaju tačno
koje sezone da se vrate,
gde im je gnezdo
Drugih dana u nedelji
kada okrećem glavu,
kako bih ujedala kljunom
svoje perje,
na mestu krila
otkrivam čekiće
/ljudi ih nazivaju ramenima/
žurim da ih pokrijem
sa jednim mojim raznocvetnim
šalom,
niko ne treba da shvati,
da sam zaboravila da letim.
Aksinija Mihajlova je rođena 1963. godine. Završila je Državni bibliotekarski institut, bugarsku književnost i francuski jezik na Sofijskom univerzitetu Sv. Kliment Ohridski – magistarski stepen. Učestvovala je u osnivanju prvog bugarskog privatnog književnog časopisa Ah Marija. Pesnik je i prevodilac. Autor je tri pesničke knjige i velikog broja prevoda sa francuskog. Dobitnik je nekoliko nagrada za poeziju i prevod. Poeziju je objavljivala na francuskom, rumunskom, slovačkom, latvijskom, hrvatskom jeziku. Član je Udruženja bugarskih pisaca i Svetske haiku asocijacije.
