Sanatorijum tuđe kuće
Bolesna kuća se ispravila
na ivici svih minuta
i nadole se vide zvezde.
Popodne svetli sala za rehabilitaciju,
a noću – neko sa prozora,
gde se u nesanici ujuruju dnevne novine.
Novine sa
Pismima jučerašnjeg sveta, koji je danas iščezao
i nemaš kako da znaš šta
se zaista desilo.
Vazduh je čist i sam ulazi
u trome bubrege.
Tamo, tamo.
Tamo se šetaju ljudi sa presađenim stvarima
i na svako pitanje odgovaraju
„polako – lako”. Uvijaju bademantil
oko tela, tuđeg u svetu,
i osluškuju svoje srce,
koje prepričava užasnu tuđu istoriju.
U predvečerje velikih i malih stvari
Ona je imala istetovirane tačke
sa obe strane usana.
Sedela je na suprotnom sedištu
u autobusu i videla samo
prošlost na putu našem, koji se
ionako vrteo u krug.
– Ali dete mi nije raslo – rekla je ona
nepoznatom preko puta –
glava, noge su mu
sedele uvek isto i lekari
su razumeli to, da li je nužno
uopšte da si lekar, da bi...
Tačke do usta njenih
su se skupljale i razdvajale
i same ležahu na sredini rečenice.
Svet se spremao za rat,
a ona se vraćala iz svog –
veteran, istetoviran
sa neuglednim epoletama
Nebo beše presečeno na komade
kao uplašen um ili
crvena supa, koju većina ljudi meša,
ali se ona zgrušava.
Razmena materija
Telo, u menjajućem svetu
je priroda, meso, upijač
resursa.
Samo mu daj želju.
Saznanje vidljivo je
nevidljivo, ali je puno pretenzija
Za večnost.
Ono želi da daje.
I evo – kod mene
jedan želi, drugi daje,
evo ti ga, neće ga,
malo je, mnogo je.
Tako živim, usred tržišta,
a oni me guraju tamo–vamo.
Verovanje
Postoji verovanje da kad neko zapali cigaretu svećom
jedan moreplovac umire
Pretpostavljam, kod mornara postoji
verovanje, da kad se briju nakrivo
jedan filolog umire. I gledaju
da se ne briju.
Važno je
kada misle jedni na druge.
Kristin Dimitrova je rođena 1963. godine u Sofiji. Završila je engleski jezik i književnost. Radi kao predavač na Sofijskom univerzitetu Sv. Kliment Ohridski i urednik je nedeljnog dodatka – kultura i umetnost u dnevnim novinama Trud – Art Trud. Autor je osam knjiga poezije, od kojih je poslednja – A Visit to the Clockmarker (Sowthword editions, Kork, Irska, 2005). Obe knjige poezije „Taro: vrata naunutra” (2002, „Lik”) i „Ljubav i smrt pod krivim kruškama” (priče, „Obsidian”), doživele su ponovna izdanja, dok je drugi naslov na šestom mestu najprodavanijih bugarskih knjiga u 2004. godini, u lancu knjižara „Helikon”. Kristin Dimitrova je dobitnik velikog broja književnih nagrada, dok su njene pesme i priče izdate u Austriji, Engleskoj, Nemačkoj, Irskoj, Kanadi, Makedoniji, Poljskoj, SAD-u, Srbiji, Mađarskoj, Poljskoj, Holandiji, Hrvatskoj i Švedskoj.
