LETNJA UZNOŠENJA
U avgustu
poverujemo
Večan je život
Evo
otkad već
iiihaaaj
i ne pamtimo išta drugo
Cvetaju muškatle
rozetle
dalije
Oh
svakog jutra
nad slapovima srcolikih
listova lilije
uz vrtnu stazu
vilinski prsti
U krunu
otvorene latice
cede iz svog srca rosne kapi
Cele noći uspavljivale su svoju decu
Sad male bele avetinje
protežu se na suncu
omamni leluji
I sa izvijenim crnim duhom
prve kafe
mešaju se
pod svodovima vrta
orahove kupole
Jutro je mlado
i bistro
a dan pred nama zreo
beskrajan
Tvoje prisustvo
nežna vrtna utvara
tajanstveno huji
Zaviruje u čašice
Mazi treplje u krunici
Od miline
u žbunu
topi se trnova ružica
Rosa pristina
stresa blede lati
Podižem porcelansku šoljicu
sa baštenskog stola
i pijem ti sa usana
Ljubav
je večnost
Osladim se
grleći vazduh
Letnji dan
u pegavoj hladovini
zelenog univerzuma
PISMO IZ SENKE
Jutarnji dah
vodeni cvet
treperi nad kišnicom
U starom buretu
ogledne se
i zaslepljen
sam od sebe
pobegne u hlad
gde za baštenskim stolom
nad kakvom knjigom
žmurim i putujem
Raspuštene duše
dišu u krošnjama
Licem prema nebu
verem se uz stablo
Na orahovim granama
pretražujem gnezda
A noću ucrtavam
osmehe predaka
na lica koja sada
nastanjuju svet
Teška srca dolazim sebi
Na tebe mislim
Zato
što još nisam umrla
EVO ME JUTROS
Jasno je
Vi sad sigurno ne biste želeli
da Vam se ja tu
iz čista mira
rasplačem
Vaš strah
samo nagađa
šta bi posle bilo
Pa odustajete
Nije Vaše
da preuzimate inicijativu
Ali
spavaču
Oslušnite se
između redova
Pustite me
da dođem sebi
Preklinjete
Kao da su uterivači dugova
došli po nečije
Ništa se nije desilo
Samo sam
izabrana
Birali ste me za ples
Osetila potrebu
da Vas uverim
Zato sanjate me
Nikada se sa Vama
nisam zbilja
šalila
Evo me jutros
u Vašim praskozornim snovima
Cele večeri
nešto ste mi nudili
Sad stojim
na pragu Vaše koketerije
prostrane sobe
bez poda i plafona
Vi sanjate me
junače
Trezni ste
i promrzli
Zakopčani do grla
Jesmo li se mi ikada
Pitate
I oslobađate me
Obaveze
Ne moram više čvrsta
da stanem
iza svakog svog osmeha
Da niste Vi
igraču
neki šaljivdžija
Gledam Vas
I starim
POLJUBAC
U stišanim stanicama sećanja
belasa
na slepom koloseku
večnost
Trenutak
Ustavljeno vreme
Kao uramljena slika
proplanka
sa omorikom
Minutočka
Zrcali
Caruje
Prožima proticanje
Moja druga svest
Probada
vasionu
Uvek isti plen
Vajdica
Ćar
Samo sunce
što
obilazeći oko kuće
lagano zalazi
Pomeri me
sa te kriške života
što sam je
još stvarna
trepavicama zagrizla
I otkinula od celine
koja hrli
sigurnim putem
Tajim suvo zlato
Otkako me niko ne dodiruje
Poslednju prisnost
uzgajam u baršunu sutona
Ah
pod kapcima raspirujem
lahor
koji mi je obnažio kolena
Da bih
na koži
ponovo osetila
tvoj davni pogled
Kao večni poljubac
bez usana
PRIČAJ MI PRIČU
Blažena sam
nepostojeća
na rajskim vratima
Odustala od dnevnog
Pile na dlanu noći
O čitam li te
Bože me prosti
Ili žudim tvoj dah
Dok tavni bat
svečan ti narasta
u mome sluhu
Dobro došao
u svoju kuću
Šaptaču
Kuda bi ti večeras inače
otmeno sam
Napolju običan
buči
besni
svet
I proteže se laprdavo doba
A u mom dvorištu
oslušni
Puž plazi
ivicom saksije
Pa golub mesec
pogledaj
sedi na grani
među orasima
I ose ispod moje strehe
konačno sabrane
jedna po jedna
smiruju se
u skrivenoj košnici
Gugutka u krošnji
kroti sopstveni lepet
guta poslednji gugut
Kljunom miluje paperje među nožicama
i glavu stavlja
pod krilo
kao na panj
Dobro došao
Duše
po mene
Za ruku me uzeo
u svoj skut posadio
Pričaj mi priču
SPAVAČ
Otkako si
vidim
čvrsto rešio da se ubiješ
ja znam da me nema
Nema više mog tela
Nema ruku nogu
Ni glave
Samo misao o nestajanju
podiže sa stolice
moju haljinu
I ona ti prilazi
Muslinski svlak
leprša preko sobe
Na mrtvoj svetlosti neona sa ulice
zastaće iznad
tvoje polovine kreveta
Saginje ti se nevesta
spavaču
Nešto živo
hoće da te pomiluje
A ti
mislima okrenut
ka nutrini mraka
pokrećeš ruku
i dlanom prevlačiš preko svoga lica
Kao da skidaš paučinu
u već sasušenom
grobu
