Bez zezanja
Dok je Gospodin Iks ručao u svom omiljenom restoranu, priđe mu neki čovek sa pištoljem prislonjenim uz slepoočnicu.
– Molim vas, dajte mi pet dinara ili ću se ubiti – reče čovek.
– Ubij se – odvrati mu Gospodin Iks mračno. – Zar ne vidiš da ručam?
Nepoznati čovek povukao je obarač, i njegov mozak se prosuo po lepom belom ćilimu sa persijskim šarama.
– Gle, stvarno je to učinio – promrmlja Gospodin Iks zaprepašćeno, brišući se maramicom.
Opklada
Dok je Gospodin Iks ručao u svom omiljenom restoranu, priđe mu neki čovek sa pištoljem prislonjenim uz slepoočnicu.
– Molim vas, dajte mi pet dinara ili ću se ubiti – reče čovek.
– Nećeš se ti ubiti – reče Gospodin Iks cinično.
– Hoću hoću! – odvrati čovek besno.
– Nećeš nećeš.
– Hoću hoću!
– Nećeš nećeš.
– Hoću hoću!
– Da presečemo raspravu – ponudi Gospodin Iks – Hajde da se kladimo: ako se sad na licu mesta ubiješ, daću ti „Milka” čokoladu. Ako se ne ubiješ, ti meni daješ „Milka” čokoladu.
– Važi – reče čovek, i stvarno se istog trenutka ubije.
Gospodin Iks baci „Milka” čokoladu pored čovekovog leša, pozove konobara, plati račun i izađe iz restorana.
Déja vu
Dok je Gospodin Iks ručao u svom omiljenom restoranu, priđe mu neki čovek sa pištoljem prislonjenim uz slepoočnicu.
– Molim vas, dajte mi pet dinara ili ću se ubiti – reče čovek.
Gospodin Iks se pažljivo zagleda u pridošlicu. – Nismo li mi već imali ovaj razgovor? – upita on.
Život
Gospodin Iks je obukao pidžamu, odgledao večernji TV program, u sobnim patikama sa likom Paje Patka otišao u WC, oprao zube, ispljunuo tri puta krv iz desni, videvši krv razmišljao o tome kako počinje da stari i o prolaznosti života, izašao iz kupatila, izvadio iz fioke porno časopis, izdrkao na fotografije porno zvezda, vratio časopis u ladicu, seo na krevet, izuo patike, legao i zaspao misleći na mamu.
Radio
Gospodin Iks je sedeo kod svoje kuće i doručkovao. Već godinama je živeo sam, nikoga nije bilo u njegovom stanu. Nije imao prijatelje ni poznanike. Čak ni neprijatelje nije imao. Niko ga nije posećivao, niti je on odlazio nekom u posetu.
Napolju je bilo vreme. Sunčevi zraci prodirali su kroz prozor trpezarije. Baš su prodirali. Radio je maločas prognozirao sunčan i vedar dan.
Pojačao je muziku.
U jednom trenutku, Gospodin Iks pade sa stolice. „Srčani udar”, pomisli u agoniji. „Nisam trebao toliko da radim”.
Borio se za vazduh. Pokušao je da dohvati pilule na komodi, ali nije mogao da se uspravi. Hteo je da viče ne bi li nekako dozvao komšije, ali njegov glas nije mogao da se meri sa radiom, na kome je upravo bila njegova omiljena numera: Killing me softly.
Kada su ga nakon nekoliko meseci pronašli u njegovom stanu u nameri da mu iseku struju zbog neplaćenih računa, zatekli su poluraspadnuti leš, odmah pored oborene stolice. Radio na komodi upravo je prognozirao sunčan i vedar dan.
