......................................Po Miroslavu Antiću
E moj Miko,
ja još plivam poput samo nama znane Ribe.
Kažem Tebi
onu Tvoju misao ponavljam u sebi:
Što da pred Društvom književnika
ne vise pisci?
Kakva panorama! – takva i reklama.
A Ti, Miko, priđi bliže.
Tu gde stoje pokajnici.
Zli jezici neka svome mulju odu.
A Ti, Miko, idi dalje –
uzmi Živu vodu
i pomoli se, ...
Pomoli se za me Bogu!
ZATEŽEM UŽE
Ispred mene, izgradnja kuća (jednospratnica)
iza mene, nasilno rušenje (čak desetospratnica).
Između Jinga i Janga
čvrsto zatežem uže.
Penjem se
šireći ruke
sve brže i brže.
Vežbam hodanje u ovom cirkusu
– gradim u sebi kuću PRIZEMLJUŠU!
IZ ZAPEĆKA
U toploj kućici moje bake
šćućurena u zapećku
izbacujem lutke.
Dosađujem baki:
Gde je moja mama?
Baka mi ponovo gura, vraća lutke
u zapećak,
i gunđa:
Kakvo je to dete što nikada neće
da se igra?
Nakon toliko godina
u hladnoj kući
sedim naspram mame
i sama – lutka!
