korporativni cvrčci danas su off. tišina pada kao
šiške preko očiju bankarskog poslepodneva. ti i ja
potpisujemo punomoćja sa logom oglodalih kostiju. ti si
moje treće iskustvo i moj svežanj šuški i baršunasti baron
neke druge epohe u kojoj deca čupaju latice kamilici. šaljem im
elektronske poljupce i teme za seminarske radove. postoji li to.
ili je zgužvano kao ovaj tejp o koji se zaplićem.
u pet i petnaest izlazim na kraj sa svim što je more
izbacilo mastiljavoj jawa stvarnosti.
želim da sagradim kran koji će da te digne duboko u mene.
SRŽ
skleroza rukopisa ne menja hemijski sastav srži. držala sam te
rukama punim trojstva. svete neispaljene petarde i vatrometi
tvog srca! maleni trzaji kojima težiš nazad ka utobi. mojoj ili
zemljinoj. i srce olovke puca kad piše tvoje ime. nenad
nenadani. sa portiklom od sunca što zabljesne i zaslepi one
koji prate tužnu povorku od dvoje. zavese drugačije padaju,
oči menjaju boju u polusutonu, u sobi za molitvu, gde vragovi
igraju kolo u mojim nepeglanim rukopisima. i skidaju omamljenoj
flastere i zavoje da oboje plahte i zore. i da more bude crveno i da
leto postane preterano apolitično. a haos i ose dosade da opsedaju
predsednicu ovog našeg trulog tela, koje se jedva sastaje.
