U trenutku velikih kompromisa i malih kompromiščića, svesnih i nesvesnih deformacija, bolnih iskrivljenja i nervnih slomova, kada futuristička knjiga koja ukrašava knjižarske izloge, košta 180 mp., a nakon slušanja futurističke pesme se ide u Filharmoniju, jer se svaki vlastiti čin i naum posmatraju profiltrirani kroz prizmu dela drugih ljudi, kao da se odražava u krivom ogledalu – tj. reči same poprimaju neku pjeroovsku grimasu i izraz bola.
U želji da konačno izađemo iz začaranog kruga neaktivnosti i fraza, na trgove i ulice svih poljskih gradova upućujemo prvi futuristički svežanj materijala. Želimo da oni koji zajedno sa nama s bolom proživljavaju celokupnu avetinjsku nelogičnost današnjice i čekaju pomoć od nekoga, saznaju da postojimo, da čujemo i da nam samo hiljade sputavajućih razloga ne dopuštaju da dođemo do reči. Savršeno smo svesni stvari, da je dosadašnja naša pesnička akcija u Varšavi, Krakovu i Lođu bila smešno polusredstvo koga smo morali da se držimo, da nam usta ne bi bila potpuno zatvorena. Taj svežanj manifesta, protesta i bombi prvi je pokušaj saznavanja da naši slogani o demokratizaciji umetnosti, činjenju da bude svakodnevna, aktuelna i opšta i vremenom sposobna da izdrži konkurenciju čak s novinama, nisu čiste fraze, već da možemo da ih sprovedemo u delo.
Odsad ćemo s vremena na vreme, s obzirom na gomilanje energije koja zahteva pražnjenje, i materijale, pružati odgovore na sva najgorućija pitanja, ne kloneći se najaktuelnijih i najosetljivijih problema. Na ovaj način štampaćemo i naše, tj. poljskih futurista najnovije vesti za najšire mase iz oblasti poezije, pozorišta i sl. Na taj način bićemo u stalnom kontaktu s najširim slojevima poljskog društva koje ćemo podržavati, usmeravati i pomagati im u njihovim futurističkim akcijama.
Na kraju pozivamo sve da što brže stvaraju i na terenu Republike Poljske i da osnivaju futurističke organizacije sa ciljem munjevite i opšte futurizacije života u skladu sa objavljenim manifestom.
Jednodnevka futurista, 1921.
