Angažovani
pesnik sedi u kuhinjici
i baca senku na predmete na stolu:
knjige koje je do sad napisao, slanik,
gumu za jačanje mišica ruku,
novine s današnjim datumom.
Činjenica
da mleko na ringli iza njegovih leđa
nije provrelo već decenijama (mada
je šporet nemačke proizvodnje, i na
maksimumu još od šezdeset osme)
baca
senku na rudnike soli, na
štamparije, i - najzad - na pesnika,
ospokojenog zimom, godišnjim
dobom u kome budućnost
zastareva lakše no inače.
SONET HLADNOĆE
Dodirnuti
neku endemsku biljnu vrstu?
Fizičku formulu? Rodnicu? Oroz?
Način spasenja biraš ko monden toaletu,
da bi, van jezika, svaki put ostao nag
u ovim danima za gurmanska jela i votku.
Van
jezika, Summertime s klavira suseda
čini se sasvim primerenim trenutku. No,
na istom nemestu doslovnost je drugde:
gornja pitanja raspršuju se na severcu,
a prazan plakar béli ko prevrnute oči
bogova.
U policiji,
na kartonu s tvojim imenom,
u posnom spokoju leži jedini dokaz
o dosadašnjem kretanju tvog kažiprsta.
BITI PRIJATAN ČOVEK
Biti
prijatan čovek. Gledati
zalazak Sunca Kalkute
sa kažiprstom na kalkulatoru.
Ovaj
plod bi zasitio sve gladne grada,
pomisliti i osetiti
košticu kako narasta u grlu,
ko
asteroid u vidnom polju sutrašnjeg
žitelja Kalkute
Kagošime Kandahara Karlovih Vari.
Po
stazama i bogazima jednom
za svagda zalivenim cementom sutona
špeditovati jastvo.
Ovo
sam ja među rumenim biljem. U
rumenoj košulji.
Ja u potleušama gde svetlac tavori
i gde
zarasta uvek pogrešna rana.
Biti prijatan čovek:
kao što lokalni živalj večera
šta
god se zatekne na stolu,
kalkulator hraniti ma kojim
raspoloživim suncem
kako
bi nastavio da računa profit, broj
koščica u stopalu kojim
ukoračuješ u grad,
broj
njegovih stanovnika (toliko
široko osmehnutih
da im se naziru skeleti).
Za
slučaj da sutra dođe pre
no što mandat istekne, i da
asteroid zapali puteve -
povući
dotadašnje stopalo iz upotrebe,
i u nju pustiti drugo, vatrostalno. I
dalje prijatan,
nastaviti
skakutanje zemljinim šarom.
PEKARIMA
Feudalizam
je bolji od robovlasničkog društva. Kapitalizam - bolji od feudalizma.
Anonimni pripadnik rodovskog
društva
(kovrdžav
ko sve nomenklature sveta)
kaže: "Izem ti izum"
i u
prašinu baca moj džepni sat -
nasledstvo od dede, negdašnjeg
vlasnika tri beogradske zgrade,
mrzitelja
komunizma i obožavatelja moče.
Dok neistorijske senke prelaze
preko zemaljskog šara,
zagnjurujem
sat - sasvim
beskoristan za lov na veprove -
u središte hleba. Eto
mog
vremeplova u budućnost,
iz koje sam došao da bih
uporedio onaj s ovim kvascem,
kvascem
čije spore lete vazduhom
kao što, u snovima, ponad
zgrada mog dede
(zalizanog
i neživog kao
kakav kamen temeljac)
leti pekar već
milenijumima
mrtav-umoran.
ULAZNICA
Stupimo
u muzej naših dana. Među
bele zidove. Tu
gde begonije (kupljene
za dva dolara i devedeset devet centi)
sanjaju svet boje njih samih (dakle beli), a
radio-aparat na solarni pogon ($ 39,99)
pretvara svetlost - belu -
u vesti iz sveta, pročitane
sa besprekornom dikcijom.
Na
stvarima su naši otisci, a
na otpadu - naša kosa,
nokti, mlečni zubi, krajnici.
Okreni
se oko sebe (svejedno
da l u smeru obrtanja planete il ne
kao što je Budi svejedno
vajaju li ga od kamena ili od ljudskog mesa)
i gledaj. Gledaj:
sad,
kad više nema svrhe kojoj
bismo mogli da poslužimo,
stan koji - zbog njegove relativne praznine -
upoređivasmo s kelijom
($ 986 mesečno),
čini se pun, prepun ukrasa. (I sam se
čini ukrasom.)
Volim
te. Pročitaj
cenu sa ulaznice: jesmo
li prošli odveć skupo
ili pak odveć jeftino?
MANIFEST
Znamo:
čestarje se pretvara u polja.
Polja u gradove. Gradovi u dim.
Računamo s tim, ali ne i sa ritmom koji
Oskrnavljeni daje ovim zbitijima.
Petsto
godina posvemašnje metamorfoze
a obrok peruanske device, pojeden
sat pre njenog ritualnog ubistva
i tri sata pre no što joj leš zaveja sneg -
još uvek nesvaren (zrna
u mumiji daju se izbrojati).
Kad
o zemljotresu pripovedamo u prvom licu,
mi, zapravo, impliciramo:
da je Zemlja nepomična,
i te kako bismo bili potresni.
Drugim rečima - ujedinili bismo se,
da se ne urušava i ovo malo
dodeljenog nam prostora.
Stanje
stvari, mislimo, nalaže
da - uzdržavajući se od naracije -
čekamo pojavu baba na točkovima (tih
tramvaja sutrašnjice),
dok varimo nasušni hleb u
sporoprolaznoj zimi.
