Budni
gledamo
Smrt,
I smrt, i smrt.
Usnulima
Vidik nam snovi,
Predeli duše
Iskidane.
Mrtvima
Samo je trag
Život koji gledamo.
SNOVID
9.
(Poezija)
Teško
je i bolno
Priznati sebi i reći:
"Poezija je sve
što imam ili nemam."
Rađa se ni iz čeg,
Odlazi još i dalje
I ne vraća se više nikad
Začudna i neponovljiva. Tim putem
Toliko puta hodah
I znam -
Pred svitanje,
Kao u snu,
Olovku i papir naći,
Potpun niz gotovih rečenica
Zabeležiti.
Oh
ne, ne ključnu reč samo,
Jer nikad više zatim
U obične reči nećeš je moći razuditi
Kako već drugi razbijaju atom.
Bezumna
ova je glava
Koja dok spavam radi
Tražeći blago u pećini
Izgubljenih sećanja.
Da li je dovoljno znati
Da sam samo to prošlo, nepostojeće,
Ili moram pospan taj grumen naći
U reči obične razuđen
Opšte i svakodnevne?
