Urastao
ćilibar ispod kože
Ukočenost sadašnjice pod
usnulim anahronim
buđenjem.
Iz
kaleidoskopskih prostranstava
Kažnjavanja kada zahvatiš
celinu bezumlja
Prodiranja u kodirane,
mirne pohode podsvesti.
Kada
si opčinjen poniznošću
u vrtlogu očaja darovitih
lepotica sa smotrenim
pogledom kiselkastih
vlakana.
Oblaci
u naglosti čajne senke
Prevlačenja figurica slonova
na toksičnim svetionicima
Neumorni tragači svemoći i
mirišljavih ulja
Laveži pasa se uspokojavaju
tvoreći blesak krvoprolića.
Zvona
na obredu buke
Grozničavog zamišljanja
Apsoluta.
Mašu
obliveni znojem
padajući kristali kao sveci
ugašenih sećanja
Irisi pod zaustavljenim posrtajem
Nedogled
se odriče pomisli
da je ćilibar amajlija
večnosti.
COMEDIA DEL ARTE
Ostaješ
li tu gde te
zatrpavaju vilenjaci, prašnici
sunca, sumatraizmi predrasuda
nagih pustolova dok prazne
glinene rituale grehova.
Putovanje
do patuljastog Arlekina
ljubavnog, planetarnog sagorevanja
škriputavi ananas na peščaniku
vremena.
Onog bešumnog odbrojavanja
Skrivanja ispod stola dok po
Krovovima lupaju sandučari.
Lopovi
prevare i strpljivog čekanja
beskraja
Sazvučja krikova, odslušanih
vetrova
Kako se prevrće onaj Zani
kao detence dok sisa nožni palac
uživajući u slatkim upoznavanjima
ispod baldahina
Iako
besnim, opet te pitam
Ostaješ li tu gde ne možeš da
počupaš nijednu vlas noćne more
Ne znaš da zalečiš opekotine
od rastvorene proročice koja ti je
pletenicama vezivala zglobove za
slamnati krevet mesečareći iznad
tvoje gornje usne.
Kažeš,
ostaješ jer si
suviše daleko preskočio
trijumfujući nad sopstvenim suzama
histerijom da te čeka još malo
leškarenja dok te preliva
ampula sedativa.
NA KORAK OD MISTERIJE
Za M.
Misterija:
prećutno ujednačavanje,
kada surovost znači nežnost, a slana tečnost
iz oka strah od radosnog priznavanja.
Misterija: tajnovito mesto na kolenu,
vižljastim koncem uokvireno, gde kockaste jabučice
prstiju iscrtavaju nejednake polukrugove skrivenog
sladostrašća, a sfere na grudima, boje kakao krema,
pružaju završetak i početak memorije, misli, nezadrživog
dodira.
Misterija
se proteže do krajeva osmeha,
koji se uspinje ka gornjem vrhu lica,
igrajući na pomorandžinoj svetlosti,
pretvarajući se u samostalne ironijske uvertire,
šaljive, dečje, ogoljene,
skoro naivne.
Misterija:
senka
slepljenog muškog rebra na prostoru
pobelelih ženskih leđa, tamo gde je koža
probuđena, glatka do nevinosti.
Misterija:
nevidljivo pomeranje
krajeva šiški sa prividno tužnog pogleda
kako bi se razotkrio cureći peščanik
i proburazilo meso, pojedeno udvoje,
iz istog tanjira.
Misterija:
uobrazilja da si pronađen
slučajnom namernošću, u bezočnoj strasti i
sočnoj neopterećenosti iz zelenog voća.
Uzvišeno nespokojstvo i smireno
traganje za telesnom duhovnošću.
25.
4. 2004.
KIŠA
Za M.
Ispod
nadstrešnice balkanskog perona,
na kojem odmaraju skupljači kilometara,
uznemireni i čežnjivi mesečari telesnosti,
pomalja se strepnja, vlažna pometnja
vazduha i asfalta.
Kiša
kao skrivena piano fantazija
obeznanjuje iscrpljene obraze
preživljenog.
Nenajavljena tuga zauzima unutrašnjost
organa tražeći sklonište.
Tanjušna bretela spada sa mog osunčanog ramena
skidajući nevericu, oblažući ponos.
Uski
poljubac, koji pritiska donju usnu,
upornošću viteza raspliće
kišu sa obraza spuštajući je do
nejakih članaka obavijenih odvojenošću:
Kada maštaš bez umetnosti,
Dodiruješ bez prisutnog iskustva.
Kada
voda raskvasi oslonac ispod letnjih
sandala i svest zamagljenog sakrije vibrirajuću
intuiciju, znam:
Kiša je čulno ushićenje,
Rastvorena jednakost,
Svetlucava bliskost
Neprolaznog.
1.
avgust 2004.
