Godine hiljadu devetsto devedeset treće, u zemlji Srbiji, vlast je
obezvredila novac. Para nema u bankama i poštama. Novac se stvara dopisivanjem
nula na računima banaka. Ljudi danima stoje u redovima da bi podigli
zarade.
Biznismen P. A. koji se bavi šticovanjem deviza, sedi za stolom
u svojoj kancelariji. Peva: Što je lepo kad godina izda, sve poskupi,
pojevtini pizda. Sa biroa za zapošljavanje traži, naravno, novu sekretaricu.
Zahteva spisak prijavljenih devojaka. Njegova cena je dvadeset maraka
mesečno. Čim neka od devojaka ne ispuni zahteve profesije, putovanja
sa njim, spavanje u hotelima, seksualne usluge njemu i njegovim partnerima,
on traži novu.
Posebno zadovoljstvo mu donosi zapošljavanje ćerki njegovih poznanika,
inače, pristalica vladajuće SPS partije. Za nekoliko meseci bavljenja
ovim poslom kupio je mercedes i kombi za odlazak na Kosovo i u Bosnu.
U kafani biznismen susreće devojku sa kojom je nekada studirao. U
četvrtom semestru je napustio studije filologije. Ona je apsolvent.
Tiho joj najavljuje da bi mogli da nastave tamo gde su nekada stali.
Ali ubrzo shvata da je ona prostitutka. Oboje se grohotom smeju. Ipak
su nastavili da se druže. Ona je u društvu biznismena bila učena žena
prijatelja P. A., a on joj je obezbeđivao klijentelu.
”Za SIDU, i kondom”, nazdravljala bi ona.
Nije se odazvao na vojnu vežbu. Mobilisali su ih. Onda je jedinica,
u planini, bez komande, provela jednu noć. Komanda je većala. Sledećeg
dana komandanti su sleteli helikopterom. Odmah su počeli da pozivaju
komandire. Sutradan su ih odvezli u Slavoniju. Prenoćili su u štalama.
Razbežali su se čim je svanulo. Za dezerterstvo su optužena dvojica
vojnika pripadnika opozicionih partija.
Suđenje je moglo da se odvija tiho, bez pompi i da obojica dobiju
nekoliko meseci zatvora, ili uz halabuku medija i štampe, da optuženi
dobiju dve godine zatvora. Dvojica opozicionara su prihvatila prvu mogućnost.
Kakva su mu sada sve iznenađenja priređivale vlasti. Njegov odnos
prema ratu. Reket. Njegova upornost. Rizik. Ljudi su počeli da mu se
dive.
Intervju: U jednoj polupraznoj
beogradskoj kafani, u kojoj se osećaju apatija i ratna ćutljivost, razgovaramo
sa gospođicom A. A. Ona ustaje odlazeći do toaleta. Privlači pažnju
svojim oblinama; tamnom ustručenom haljinom, dugim nogama u crnim čarapama,
i bujnom kosom koju povremeno zabacuje uvežbanim pokretima ruku. Moj
kolega ustaje i kreće za njom – valjda da sama žena ne prolazi kroz
kafanu – navlači na sebe mržnju i gnev muškaraca koji su uživali u kretanju
devojke. Nekoliko gostiju se mršti. Za jednim stolom, uz grimasu na
licu, čujem reči: ”Šmokljan jedan. Vidi žensku!” Radoznalost gostiju
se još više povećava pošto se njih dvoje vraćaju, i devojka drži mog
kolegu ispod ruke.
”Lepota”, smeje se devojka. ”Kako je iskoristiti? Ono što prolazi,
ili se potroši ili uvene. Ako uvene naziva se čednost, ako se potroši
naziva se prostitucija.”
”Na kakvu prostituciju mislite?” pitam je.
”Trošenje je prolaženje vremena”, kaže ona. ”A upotreba je u prolaženju.
Trošila sam svoje sposobnosti i svoje telo trpeći da na meni skoro besplatno
ispoljavaju svoj bes. Manekenka! Kako je to ponižavanje. Rudari u rudnicima
žive umiru kao otrovani heroji. Ozračeni profesori atomske centrale
– oni služe napretku! Seks je zanemarljiv. Trošenje, i ponovno trošenje!”
”Naravno, o makroima ništa ne bi želela da kažeš? Ako bih te pitao
o tarifi?”
”Da li ćete platiti?” pita ona nasmejana. ”Zavisi od vaših zahteva?”
”Bolest?”
”Upravo sam dobila ponudu da u jednom filmu reklamiram kondome. Ukus
balona u ustima. Grozno, zar ne?”
”Orgazam?”
”Kao i druga pitanja, i ovo je već prevaziđeno. Zavisi kako ćete
ga ugraditi u reportažu. Recimo da se uzbuđujem i da često doživljavam
orgazam. Posao me prosto uznosi.”
Dnevnik
(april 93.) Probudila sam se. Jutro je sveže. Čujem kako se gazdarica
svađa sa podstanarkom. Onda je utišava: da me ne probude! Toleriše me,
jer joj ja jedino plaćam. U hodniku se vide troja vrata: izdate su sve
tri sobe. Jedino ja plaćam na vreme. Podstanari psuju vlast, a gazdarica
urla da im ona izdaje stan, a ne vlast.
Noćas sam spavala vrlo malo. Zadržala sam se do kasno u noć, a onda
dugo nisam uspela da stignem do stana. Nema taksija, autobusi neredovno
voze.
Imam osećaj da upropaštavam nešto šta su moji roditelji dugo i istrajno
gradili, zato i ne odlazim u rodni kraj. Kao maloletnica koja je izvršila
preljubu; izgubila je nevinost i ne zna kako to da otkrije drugima;
ako saznaju ponašaće se prema njoj kao da je nešto njima ukrala. Lakše
mi je kada je moj prijatelj sa studija sa mnom. Plaši se.
Samleo me je jučerašnji dan. Premorena sam. Dan kada sam izgubila
osećaj o zaradi. Predveče sam morala da odem u posetu jednom gospodinu.
Čekala sam ga u hodniku, i kada je došao imala sam utisak da uživa držeći
me u hladnoj sobi. Zgrada je bila prostrana i u njoj sam se osećala
neugodno, dok me je prosedi gospodin osvetljavao ispitujući me
neprestano o ratu. Na kraju počnem da drhtim i jecam valjajući se po
podu. Tepih je hladan, i ja osećam da sam glumica u filmu o ponašanju
žena. On čak i misli da je prostitucija moj hir, i zato mi pominje roditelje.
”Ostavi me na miru da radim svoj posao”, urlam na njega. On se kezi.
Ne znam koji je dan. Školski drug mi telefonira. Tek sam ustala.
Pijem kafu. Jedem picu trkačicu. Očekujem poziv preko agencije.
Moj drug – upamtila sam njegov čuperak u srednjoj školi – pita me: planovi
za budućnost? Obaveštava me da je moj brat uspeo da klisne preko
grane pre mobilizacije.
”Izdajnik”, smeje se on. ”A ja četrdeset dana na položaju.”
”Neka mi piše preko mamine adrese”, kažem ja.
”Da li češće viđaš mamu ili mene?”
Smeje se misleći da sam vezana za fakultet i da učim u ovom haosu,
da bih što pre diplomirala. Razočarana spuštam slušalicu. Stalno sam
zlovoljna, i to iskazujem prema ljudima koji su mi dragi.
Muka mi je od toga što smatraju: trebalo bi da budem zahvalna! Dozvolili
su mi da mogu da se bavim prostitucijom! I još biram klijente! Koja
je to privilegija! A tek ako počnem da radim na porno filmu? Koliko
tada treba biti zahvalan? Nisam dozvolila da me uporede sa drugim porno
glumicama, mada se osećam ugroženom i iskorišćenom. Uspela sam: biću
drugačije tretirana! ”Gola žena – golo telo”, kaže producent.
Opijena sam. Ne znam da li od proleća ili od sna. Sanjala sam sebe
u TV emisiji o porno filmu. Učestvujem sa mojim kolegom: porno glumac
i glumica sa jedne strane, a pitanja gledalaca sa druge strane. Najčešća
pitanja o potenciji. Probudila sam se. Smejem se. Dugo se meškoljim
u postelji. Mrzi me da kuvam kafu. Odjednom sam postala zabrinuta: zašto
sve češće sanjam pornografiju? Počela sam da uživam u piću. Svakodnevno
popijem litru vina. Stojim pored prozora. Gledam unutrašnji deo dvorišta.
Prozori kuhinja gledaju u ovaj crni deo, između zgrada. Koliko džakova
napunjenih đubretom: kutije, flaše. Smrdeće kada otopli. Nemam želju
da otklanjam nijedan nedostatak. Kako bih se tek borila protiv bolesti?
Dok stojim pored prozora gledam bratovljevo pismo. U Amsterdamu je.
Stigao je do Holandije. Nijednom nisam pročitala opis grada. Zanima
me zaštita izbeglica. Sapletoh se o jedan detalj u sobi. Volim prazne
sobe. Samo nužni komadi koji se sklapaju tokom dana. Ali iznajmljena
soba je načičkana nepotrebnim stvarima. Kao da su u nju gazde želele
da smeste sve što je potrebno baciti. Napomenula sam to. Gazdarica mi
priča o lepoti ... malograđanska soba.
Danas sam bila vesela. Dok sam sedela u kafani sa poznanikom treštala
je muzika. Onda sam igrala sa nekoliko muškaraca. Jedan mi je šapnuo
na uvo. ”Zbog rata muškarci su zapostavili žene”, nadajući se, valjda,
da će uspeti da mi zakaže sastanak.
Mog nekadašnjeg kolegu muškarci uvek zamole za dozvolu da igram sa
njima. On je okupiran iznošenjem kapitala iz zemlje. Planira odlazak
u Švajcarsku. Neke pare je već tamo smestio. Ja se ne razumem u ekonomiju.
Brat mi je često pisao iz vojske. Pisanje je nazvao terapijom. Pisanje
mu je bilo jedino druženje sa najdražima.
Iz svakog rata ostane neka slika po kojoj se pamti taj rat. Jedan
nesrećnik koji je došao sa fronta priča mi o seksu u ratu. Tamo, u kafanama,
najviše susreće Ruskinje i Čehinje. Sidu naziva elitnom bolešću, a triper
vojničkom. Na kraju me pita koja kontraceptivna sredstva upotrebljavam.
Dobio je potrebu da se intimizira sa mnom. Koga li želi da mu zamenim?
Rekao je kada plati ženu siguran je da ide sa njom da bi se proveo kao
nikada do sada; kao ni sa jednom ženkom. To bi trebalo da zna svaka,
koja se bavi prostitucijom. Muškarcu treba podrška. Na ulici je hteo
da mi kupi cveće.
”U nenormalnim okolnostima bar imitirajmo radostan susret. Dvoje
ljubavnika!”
Nemam smisla ni za humor ni za nežnost. Možda bih mogla da budem
izvršitelj.
Poslednjih dana vučem se potpuno samlevena. Slabo spavam. Uznemirena
sam. Veliki je rizik domaća porno industrija. Bilo je probno snimanje.
Čak je i producent bio prisutan. Zadovoljan je.
Naši otvori! Šta ćemo tek u njih stavljati? Koje značenje ćemo dati
falusoidnom?
* * *
Što je najinteresantije, ona je savremenik sukoba s kraja veka. Lagano
zadiže svoju suknju. Gaćice u zatvorenim pregrejanim prostorijama nije
nosila. Milovala je obnažene butine.
”Noćas ću”, reče tada zvonkim glasom, zagledana u otvorena mušterijina
usta, ”imati jednu ženu. Uz asistenciju njenog momka.”
Hitro izvuče ruku između ohlađenih butina, pa dobivši laku drhtavicu
navuče suknju na obnažene noge. Leto je i znojavi su. Zaudaraju oboje.
Ona se svlači. Suknja joj se slepila na kukove. Grči se. Ali on je ne
želi golu. Plaši se njenog golog tela.
Kroz odškrinuta vrata mogu da provire ljudi.
”Ne zameri mi”, kaže on. ”Jesi li videla spiskove poubijanih ljudi.
Toliko su isti tekstovi o ovom ili onom ratu.”
”Sve je u knjigama zapisano”, kaže ona.
Zasmejali su se.
”Da! Imaš pravo”, rekla je prostitutka, ”biće veselo. Vidiš ovaj
pritisak i teror? A narod se veseli uprkos lancima kojima je okovana
zemlja. Kad prođe rat? Da li će se vagati zasluge onih koji su
se borili i onih koji su na svoj način zarađivali hleb?”
”Ljubavi moja”, kaže P. A. ”Ne razbijaj glavu. Postoje stvari
koje će bez nas da se razreše”, podiže čašu.
”Neka je slava našim izginulim drugovima! A i brat mi je u ratu.
Nemoguće je razuveriti budalu. Uhapšen mi je drug iz vojske zajedno
sa svojom porodicom – streljali su ih.”
Imala je dve ponude. Trebalo je da učestvuje u sociološkoj emisiji
o prostituciji, gde bi pričala svoja iskustva, doživljaje, pokazujući
noge, skidajući čarape, tako da je mogla biti okrenuta leđima ili licem,
po izboru.
Druga ponuda ticala se pornografske industrije. Mogla bi biti glumica
u porno filmu koji se bavi reklamiranjem kondoma. Zaštita od side. Usput
snimanje filma nadziru finansijeri: gledaju, dekice, vođenje ljubavi.
Čula se nailazeća i zatalasana ljudska gomila. Nisu razumeli njene
namere. Ona prilazi do prozora da bolje vidi tu preveliku rulju. Izvi
uši da čuje glasove.
”Natovarili su mi na vrat ove bukače. A moram da obavim jedan posao”,
kaže ona.
P. A. joj pravi društvo, uz rakiju i paradajz-meze.
Bio je ubeđen da žena, poput nje, mora imati politički stav, čemu
se ona protivila, pitajući se: iz kojih razloga? Da se dokaže? Da nešto
promeni u društvu? Da dâ opasku na vlast i političare koji ostvaruju
svoje ciljeve. On je popio dobar gutaljaj rakije, pa je i on ućutao.
Jutros mu je saopšteno: vlast mu je na granici zaplenila naftu, i
pored toga što je imao sve papire. Suditi se ... to je iluzija.
Pisac: Više ću naći žena za porno film nego za porno literaturu.
Žene sebe vide kao slike, a u porno literaturi još postoji subjekat.
Gledam njene izdepilirane noge, lepog izgleda i oblika. Napustiću
na prstima ovaj restoran. Zaključaću svoju sobu. Zamišljaću ogromnu
sliku ove žene. Ona ponovo seda pored mene.
”O čemu razmišljaš?” pita me.
”O tebi koja jedeš u ovom restoranu”, kažem joj.
”Očekivala sam da razmišljam o detinjstvu. Sa svakodnevicom se miri
razuman čovek, ali to ne znači da sa njom treba da druguje: biti sâm,
u društvu koje te odbacuje, i biti sâm, u zemlji kojoj nisi potreban!”
S obzirom da opisujem stvarnu ženu, i koristim njene beleške, pokazujem
joj napisano. Ona sebe najbolje poznaje. Kaže mi: ”Molim te nemoj samo
da me doživljavaš kao subjekt. Ne tražim od tebe da me shvatiš.
Posmatraj moje lice. Zaželi da me potucaš.”
