4. PREDSOBLJE.
NOĆ
MAREK: Već dva meseca nismo dobili plate.
EVA: Izgleda da je vreme
da se potraži novi posao, zar ne?
MAREK: Vidiš, u ovom jebenom gradu to nije
tako prosto.
EVA: Pokazuju li na TV nešto o neredima?
MAREK: Poslednje emitovanje
je bilo pre sat vremena.
EVA: Veruješ li im?
MAREK: Da, ali samo to što
su govorili o porodici toga dečaka, eee...
EVA: Kurvari...
MAREK: Svi bi
želeli samo "energična delanja".
EVA: Interesuje me šta bi rekli
na energična delanja sa naše strane.
MAREK: Sa "naše"? Tj. čije?
EVA:
Kako "čije"? Na čijoj si strani?
MAREK (smeje se): Ja sam na jebenoj
strani.
GŽEGOŠ: Zdravo. Bio si?
MAREK: Ne.
GŽEGOŠ: Prokletstvo, govorio
sam ti momče - ne diraj mu pivce. Znaš da on to ne voli.
(EVI) Ja sam Gžešek.
Podstanar.
5.
KUPATILO. NOĆ
GŽEGOŠ: Možda neće doći.
MAREK: Doći će.
GŽEGOŠ: Na
stepeništu mi se učinilo da osećam taj smrad. On se, znaš, prska samo onim što
se daje na promocijama. Krišek će se vratiti tek ujutru, znaš li?
EVA: Znam.
GŽEGOŠ:
Rekao mi je da ti se izvinim - nije mogao da ostane. Sačekaćeš?
EVA: Ne znam.
GŽEGOŠ:
Ostani, ostani. Videla si šta se u gradu dešava?
MAREK: Ona je sjajno obaveštena.
GŽEGOŠ:
Zaista? Vraćajući se, video sam kako se cela ta halabuka približava našem naselju.
EVA:
Halabuka? Misliš na te dečake?
MAREK: Ona je na njihovoj strani.
GŽEGOŠ
(iznenađen): Zaista? Valjda je za to već kasno. Murija ih vošti tako da su se
morali ukloniti iz centra. Premestili su se u susedne blokove. Tamo će biti finale.
EVA:
Koje ću sigurno gledati izbliza.
GŽEGOŠ: Finale. Sada je, mala moja, red na
tebe.
EVA: A vi? Znate li neko rešenje, momci?
GŽEGOŠ: Krišek me upozorio
da si ti...
EVA: Zajebana?
GŽEGOŠ: Ja nisam to rekao...
EVA: Jer ne sedim
podvijenog repa?
GŽEGOŠ: Zašto si ovde došla? Da popušiš?
EVA: Došla sam
da porazgovaram sa bratom.
GŽEGOŠ: Pa onda ostani, popij nešto... Da li si
joj skuvao čaj?
MAREK: Nisam.
GŽEGOŠ: Dođavola! Nisi joj skuvao ni čaj?
Ne znaš koliki je put devojka morala da pređe?
MAREK: Odjebi. Bolestan sam.
Imaš li "nešto"? Prošao si kroz grad. Jesi li nešto uradio? Ižicao si
koju kintu?
12.
SOBA. NOĆ
MAREK: Sedi.
EVA: Hvala.
MAREK: Bio sam na Gžeškovom rođendanu.
Nije on tako loš.
EVA: I kako je bilo?
MAREK: Nikako. Niko nije došao. Nema
on uopšte prijatelja.
EVA: A tvoji? Misliš da će neko doći na tvoj rođendan?
A?
MAREK: Ne znam. Možda majka. Samo, neću doživeti do sledeće proslave.
EVA:
Ne seri.
MAREK (smeje se): Zato će na moj pogreb doći nekoliko osoba...
18.
KUHINJA. NOĆ
EVA: Hoćeš da me zadržiš? Kako hoćeš? Moraćeš da me vežeš.
Jebeni ljubitelju poretka. Maštaš o tome, zar ne? Možda ti se od toga diže? Maštaš
o silovanju? Silovanje hladi ovakve kuje, zar ne? Tatica te je to naučio? Na mamici?
Samo priđi, kurvin sine - pokazaću ti ja! Hajde!
GŽEGOŠ: Mala smiri se. Interesuje
me, šta bi na ovo rekao tvoj otac?
EVA: Bio bi ponosan na mene, što ne prihvatam
ništa sa poniznošću, kao neka glupa kučka. Maloumna, poslušna, kučka bez mozga
- to su tvoji ideali! Jebi se, izlazim napolje! Najpre ću se najebati majke gestapou.
A onda ću otići do svinjskih kuća i paliti ih - stan po stan.
GŽEGOŠ: Baš si
napaljena, odjebi!
19.
PREDSOBLJE / KUPATILO. NOĆ
EVIN GLAS: Pomozi mi...
MAREKOV GLAS: Gžešek...
GŽEGOŠ:
Tu ćeš se smiriti.
EVA: Otvori! Poludeo si?
GŽEGOŠ: Donesi metlu!
MAREKOV
GLAS: Gžešek...
GŽEGOŠ: Donesi metlu! Ne zoger. Metlu iz kuhinje, tako!
EVA:
Kšišek će te srediti. Kad se vrati, Kšišek će te srediti, samo da dođe, ti jebivetru.
GŽEGOŠ:
Je li...? A znaš li da mi je on ovo rekao? Pomenuo mi je da mogu imati sa tobom
problema. Zašto si došla, da ga povedeš u grad? Da se podseti onog što je bilo?
Sve to je dronjak. Akviziter rupa. U gradu za takve, kao što je on, nema više
mesta.
EVA: Lažeš.
GŽEGOŠ: Govorim li istinu, Marek? Hvala.
EVA: Otvaraj!
GŽEGOŠ:
Kad ti se vrati brat, lepo ćeš se pozdraviti sa njim, a onda ćemo zajedno da odemo
na doručak u Kentucky Fried Chicken. To je naše omiljeno mesto. Znaš li?
EVA:
Popuši! Popuši sebi maloga!
GŽEGOŠ: Kšišku će biti žao, ako, kad se vrati iz
Bjalistoka, čuje kako si se ponašala. Je l' znaš?
EVA: U kurac i Bjalistok.
Jebena prestonica turbo-folka. Momci iz Bjalistoka, to su svinje. Momci iz Bjalistoka,
to su takve svinje, da im se čak i pomije serviraju na tacni!
MAREK: Znaš li
šta radiš?
GŽEGOŠ: Naravno, dođi da gledamo TV.
EVIN GLAS: Prekjuče smo
razgovarali. Sinoć je zaspao. Ne mogu da ga probudim. Čujem samo otkucanje njegovog
srca. Kao biljka je. Nisam pozivala hitnu pomoć. Prosto, nisam mogla.
20.
PREDSOBLJE. NOĆ
GŽEGOŠ: Da li si se smirila?
GŽEGOŠ: Da li si se sada
smirila? I?
GŽEGOŠ: Glasnije.
EVA: "Smirila sam se".
21.
PREDSOBLJE / SOBA. NOĆ
GŽEGOŠ: Uzmi lekove!
22.
PREDSOBLJE / KUHINJA. NOĆ
MAREK: Žao mi je. Ja, zaista, tada nisam mogao...
MAREK:
Da li si bila u blizini?
EVA: Na ulicama je puno pijanih glavonja. Bore se,
ne samo sa policijom, nego i međusobno. Trčala sam uz malu grupu - nekoliko osoba
- svi sa malim šalovima. Za nama su išla oklopna kola, pobegli smo uz ulicu, zatim
naseljskim stazicama. Posle nekog vremena skupilo se nekoliko glavonja sa šalovima
drugog kluba. Bili su pijani i došlo je do prozivanja. Počeli su da bulje u nas
kao zveri. Glupava banda. Napiti se, malo zabaviti. Iste svinje, kao i drugi.
Mislila sam da će biti drukčije. Sve to nema nikakvog smisla.
MAREK: Glavu
gore. Imaš i dalje nas.
MAREK: A znaš li da je Gžešek pošao da te traži. Interesuje
me, je li se negde umešao u kakvu makljažu?
EVA: Potpuno bi se uklopio u to.
23.
KUPATILO
EVA: Znaš samo taj jedan štos? Ostalo treba odjebati. Odjebati
sve. Dođavola sa tom fašističkom kulturom. Kako bi se promenilo bilo šta, treba...
Kako bi se promenilo bilo šta, treba vas sve pobiti. Čuješ li? Pobiti vas. Sve!
(...)
