verzija 03 (osnovna)
semplovanje
i remiksi
nisu isključeni
rado viđeni
LICA:
%
- Ezoterični kreator novih svetskih mirisa.
Tvorac nečuvenog "Grejputovog
smeška".
& - Multimedijalni umetnik. Strategija šoka, i tome slično.
Privatno
- sin %.
< - Vice-šampion sveta. Jednostavno.
@ - Treba da prenese svetu
Vrlo Važne Vesti iz Vatikana.
Privatno - bivša žena &.
$ - Treba da
prenese svetu Vrlo Važne Vesti iz Vatikana.
SCENA
0
Prosto mrzim didaskalije. Ali ponekad se ne mogu izbeći.
SCENA
1
Rim. Apartman sa pogledom na Plac sv. Petra. $ i @ ubijaju vreme.
$
(čita): "- Imate li nekih problema?
- Teško je, Sveti Oče. Naši problemi
su uobičajeni za poljoprivrednike.
- Koliko hektara?
- 11, ali sa prelepim
pogledom. Imamo jednu pošumljenu goru. Kad se popnem na nju, vidim našu crkvu
celu. A kad sunce zalazi, Sveti Oče, onda je ona najlepšte osvetljena. Naša crkva.
Čuju se zvona. Teško se živi, ali u takvom kutku je kao kod samog Gospoda.
-
Šta gajite: pšenicu, raž, ječam?
- Imamo predivno žito, hlebove takođe. Imamo
dve kravice, svoje mleko. Malčice svinja, Oče Sveti, obično, normalno domaćinstvo.
Jednog konjića. Kako već čovek živi. Većih ambicija nemamo, tek da decu vaspitamo
kako bi bili dobri ljudi. Ne treba nam veće domaćinstvo, samo da živimo normalno,
volimo Gospoda i sve ljude..."
($ i @ prskaju u smeh. Zvoni mobilni telefon.)
$
- Naravno, da sam u Rimu. Ful stenbaj. Šta ima o Papi? Kako to šta? Broj cipela
44, voli šam-rolnice, nekad je bio čak okej, ali sa starošću je podilejisao...
(@ došaptava kolegi: pokazuje karakteristične drhtave ruke)... krupan plan na
ruku koja drhti. Tako, tako, šaku ćemo istrgnuti iz arhiva. Full profi. Biće dobro.
SCENA
2
Kod Oca. Otac misli da je sam. Ali nije sam.
% - Veče. Hotelska garaža.
Četiri sprata nadole. Nivo Vodolije. Sedim u mojoj limuzini.
Odlučujem se.
Palim motor. Krećem. U krug. U krug.
Odlučujem se - u zid. Blizo, sve bliže.
Odjednom
motor se gasi. Nestaje benzina. Uvek u tom istom automobilu. Nestaje benzina.
Razbijam
se tim istim automobilom. U kolo, u kolo.
& (Skandira "Bravo".
Tišina.)
% Odakle si se tu stvorio?
& Marazam i ženiranje... Znate li
koji je prevoznik imao privilegiju da me ugosti u svom skromnom enterijeru? Autobus
sa niskim podom. Ne podnosim linije sa autobusima sa niskom podlogom. Tako nekako
podsvesno osećam da oni usisavaju moju dušu odozdo. Telursko iskustvo.
% To
je vrlo zanimljivo...
& Oprostite mi, ali čak ni joyride, koji bi bio realizovan
autobusima sa niskom podlogom, ne bi bio u stanju da me podstakne na takvo nešto.
%
Takvo šta?
& U najboljem slučaju, osećao bih se kao državnik obasut namirnicama
na nekom krvničkom mitingu. To je sigurno.
% Nikad nisi kapitulirao pred stvarnošću.
I ovog puta ćeš se nekako izvući.
& Kao da imam pred sobom pravog ljubitelja
poezije, tako suptilnog da podbada, čak i Rilkea, na trenutke... Mogu li da ti
kažem jednu pesmicu? To je, u stvari, zagonetka, prava Enigma, čiji će gordijevski
čvor zagrejati tvoje vijuge:
Profit ima jutarnje svežosti.
Pogodiš li metu,
ponos u sebi gostiš.
Ne sramiš se duhovne nagosti.
Jer novčanik tvoj ne
posti.
Ipak
postoji bôlja
Neulalana, weltschmerz zvana,
Kad iz kade, s dušom punom rana,
Uveče
se pomaljaš.
Iskustva
tvoja niko neće da sluša.
Pa šta, ako tvoje nozdrve golica
Milion izgubljenih
duša
Tih taštih lica
Ta-šti-ni-ca!
%
Dopada mi se kada rimujete. Znam da patite od logoreje, ali molim vas da govorite
normalno. Možda je to previše, teško, ali najmanje, barem bez tih nesrećnih rima.
Oprostite, ali verovatno je to iz nekog razloga?
& Nemam, uistinu, preteranu
kupovnu moć, imam negativan priraštaj po glavi, zato je moja pozicija na tržištu
rada više nego žalosna. Totalno sam bankrotirao. Nastao je zastoj. Kapitalistička
besa. Povećao sam broj nezaposlenih. Sada mi je potrebna gotovina, da bih mogao
da kupim malo novca. Slušaj, bre - davaj pare!
% Umetnik si. Izabrao si svoju
sudbnu, izabrao si ludilo.
& Pa šta je to?
% To nije to!
& Nije?
%
Ne glupiraj se. Čuo sam da si postigao uspeh na Bijenalu u Veneciji. Čestitam.
&
Zahvaljujem.
% Srdačne čestitke.
& Hvala lepo.
% Kritičari su poludeli.
Gotovo. Napravio si podvig!
& Posrao sam se.
% Bravo, sinko. Moja krv!
Na Bijenalu?
& Da. U početku sam mislio samo da se ispišam na zidove poljskog
paviljona, znaš, da obeležim pišaćkom svoju teritoriju. A govno je došlo kao prirodan
impuls. Odjednom sam proizveo ekstrementalni artefakt.
% Spontano.
&
Potpuno. Oduvek su me interesovale ljudske izlučevine. Došao je trenutak za govno.
%
Bolje ikad, nego nikad. Šta si osećao, dok si kenjao?
& Safisfakciju. To
je tako, kao da sam se posrao na celo postkapitalističko društvo. Tako je, to,
uostalom, i doživljeno. S ovacijama.
% Kako gde, ali u Veneciji kritika ima
nivo.
& Da, samo je kod nas još uvek reakcionarna i represivna. Ni za kurac!
To je zbog Pape. A tamo su primetili, čak, da sam se israo vodeći računa o obliku
objekta u nastanku.
% Mogu li da kupim to delo?
& Kupio ga je Saatchi.
Momentalno. Tata, da li je istina da si već gotov?
% Pre pedeset godina sam
izmislio moj prvi miris. Bio je to "Grejprutov smešak". Od tog trenutka
sam gotov. Samo nikome ne govori.
& "Grejprutov smešak" ima purpurno-zelenu
boju. To je pomamno jedro najvećih želja. Nonšalatni naziv smenjuje majstorska
dezinvoltura. Znano je, samo genije ima vlast nad pravilima igre. Ali taj miris,
to nije samo grejpfrut iz imena, prekršten u grejprut. To je, takođe, delikatno
prisustvo prefinjene crne ribizle. Zlatan trepet trepavica bergamota. Zapovest
najdubljih poznanja mošusa i pasiflore, skinutih sa sandalovog drveta i raskoša
semena paragvajskog tonika, koji navodi na pomisao da su to orasi, bademi, arsenik...
%
Besmislica. Nije to opis "Grejprutovog smeška". To su "Ostrva sećanja".
&
Aaa, "Ostrva sećanja". Mnogo se izvinjavam.
% Hvala lepo.
&
Plankton birokratije dao bi sve, samo da može da štrcne pod pazuhe tvoj miris.
Ali "Grejrutov smešak" se ne uštrcava.
% "Grejprutov smešak"
ne poznaje niko. Skoro niko.
& U svakom slučaju, ja ne.
% Skoro niko.
Da li si se video sa ženom?
& Ja nemam ženu. Nemam majku, nemam ni ženu.
%
Tvoja majka odavno nije živa. Tvoja žena je živa.
& Nemam ženu.
(Tišina.)
%
Zašto si došao?
& Da te iznenadim...
% Ti si moje kinder-iznenađenje.
&
...da vidim kako si, tata, za tvoj rođendan.
% I, kako sam?
& Ozbiljno?
Držiš se sjajno, tata. Sto godina, sto godina, neka živi, živi nam, neka živi
nam! Divna pesmica: Neka živi... Valjda ću te ovekovečiti.
% Divno. Eto gospodo,
to je moj sin. Vaja govna. Godinama se ovde ne pojavljuje, ali ove godine izuzetno
jer imam rođendan. Pa mi je učinio milost... i došao po lovu. Usput je odlučio
da saopšti tatici nekoliko toplih reči na temat njegove ličnosti, njegovog posla,
njegovog života uopšte. A na kraju, spontano, predložio je svom starom da ga ovekoveči
u govnima. I, šta otac na to?
& Upravo to. Šta kaže otac na to?
% A
otac će na to: napolje!
(...)
SCENA
8
Kod Oca.
< Došao sam da Vam čestitam.
% Primam Vaše čestitke.
<
Došao sam da izrazim saučešće.
% Ne primam Vaše saučešće. Imam dovoljno svoga.
<
Vaš sin je otišao, treskajući vratima. Pristojna ljudska osoba ne sme se tako
ponašati. Treba se boriti. Nekad je bilo drukčije.
% Neka je bilo isto tako.
<
Da. Ali uvek se govori kako je bilo drukčije. To je lep običaj. Treba ga podići
da nivo kulta.
(...)
< Nešto ću Vam reći: nije dozvoljeno predavati se.
%
Zašto?
< Nije dozvoljeno. Treba se boriti. Cenim Vaš rad.
% Zašto?
<
Miris je ubica vremena.
% Divno rečeno.
< Ja uvek gađam u centar stvari.
Znate li, da ja nisam samo bokser. Ja sam ratnik. Borim se sa nadmenošću, lenjošću,
gnusobom i preteranom snagom života. Čak i onda, kada niko ne gleda. Ali uvek
Neko gleda. Ostalo je privid. Volim paradajz.
(...)
% Sačekajte trenutak
(vadi odnekud jabuku). Šta kažete za ovo?
< Ja na to kažem jabuka!
%
Ja isto! Pažnja! A na ovo (pokazuje grejpfrut)?
< Grejprut.
% Kako?
<
Grejprut.
% Dobro! Grejprut.
(Sledi tzv. važan momenat: % poziva < do
sebe i raspršuje u vazduh određeni miris.)
< Divno.
% Zaista? To je upravo
"Grejprutov smešak".
SCENA
12
(...)
@ Nisam više tvoja žena.
& Jesi. Takve stvari ne mogu
se sređivati SMS-om.
@ Ponekad je tako bolje. Mada o tome sada nije reč. Sve
sam to već znala. Sve, kao i uvek.
Bežao si u tone slova, umesto da pogledaš
istini u oči. Jer se bojiš. Zašto?
& Ne znam.
@ Toliko puta sam poželela
da umreš... Zbog čega?
& Ne znam.
(...)
SCENA
13
Odjednom kroz prozor dopiru udarci zvona. U tom trenutku upada $. Oboje
se postavljaju na mesta sa kojim mogu da nastave najviše moguću usijanu korespondenciju
iz Vatikana koji je pre nekoliko trenutaka postao siroče.
@ Počelo je.
(Zvone
sva zvona u Rimu.)
(Na uzbunu.)
