(...)
UPTOR
TRAKTAT
O SUDBINI, SLOBODI, ISTINI, MORALU ITD.
U ovom traktatu, pretendujući na iscrpnu
nepotpunost i strogu nesistematičnost, nameravam da izložim sve ono što mi je
pouzdano nepoznato o pojavi gauptvahte1
u Ibanskoj Vojnoj Avijacijskoj Školi Pilota (IVAŠP) i o njenom prvom periodu,
izostavljenom iz zvanične istorije zbog odsustva posledica.
O
TERMINOLOGIJI
Umesto prihvaćenog u svetskoj gauptvahtologiji termina "gauptvahta",
ja ću upotrebljavati termin "guba" tj. "gubica". Pre svega,
ovaj termin je kraći i lakši za izgovor ne samo na ibanskom, već i na bilo kom
drugom jeziku. A zatim, postoje i principijelni razlozi. Termin "gauptvahta"
zvuči sumnjivo inteligentski. Termin "gubica" je duboko narodan. Termin
"gauptvahta" izaziva predstavu nečeg hladnog i otuđenog. Termin "gubica"
izražava nešto nežno i duhovno blisko, uopšte uzev - nešto svoje, rođeno. On mnogo
više odgovara do danas još uvek tajanstvenoj ibanskoj duši i zato je bolji i sa
naučne tačke gledišta. A pošto ibanska duša sve više postaje svetao primer za
podražavanje svim narodima (sa privremenim izuzetkom nekih), onda termin "gubica"
ima neuporedivo perspektivnije perespektive nego njegov zapadnoevropski konkurent.
Termin "perespektive" znači isto što i termin "perspektive",
ali se od ovog drugog razlikuje višim socijalnim rangom njegovog korisnika. Još
viši socijalni rang ima termin "prespektive". Za njegovo korišćenje
potrebna je dozvola najviših instanci.
O
JEDNOJ POGREŠNOJ HIPOTEZI
Nedavno se pojavila neobjavljena knjiga poznatog
u inostranstvu našeg strukturaliste Ibanova "Koreni savremenog od pamtiveka
ibanskog jezika". U njoj se iznosi tvrdnja da se reč "gubica" pojavila
sasvim nezavisno od zapadnoevropske reči "gauptvahta", i da je nastala
od tatarsko-mongolske reči "gebe" - (g)ubiti. Od ove reči je dalje nastala
reč "gubernija". Putem analize izreke "priča cela gubernija"
pomoću Kompjutera u Institutu Primenjene Gubicoterapije ustanovljeno je da je
reč "gubernija" u početku označavala veći broj govornika, koji su se
nalazili u sferi interesovanja gubice, i tek kasnije, kad su se pod kontrolom
gubice našle i sve ostale strane socijalnog života ljudi, gubernija je postala
teritorijalna jedinica. Pozivajući se na to, inostrani i samim tim reakcionarni
sociolog Ibanov izneo je originalnu ali staru hipotezu u vezi sa zbacivanjem tatarsko-mongolskog
jarma i likvidacijom njegovih posledica. Prema toj hipotezi, nismo mi pobedili
i oterali mrske Tataromongole, nego su to Tataromongoli pobedili i oterali nas
pa zauzeli naše mesto. Odgovorivši na pravi način autoru ove - ako se uopšte može
tako nazvati - hipoteze, naš saradnik Ibanov samo je još jednom potvrdio da se
gubica pojavila zajedno sa porodicom i privatnim vlasništvom.
(...)
POEMA
O DUŽNOSTI
Poema o dužnosti podigla je mnogo prašine u svim krugovima i sferama
i uvrstila Književnika među najtalentovanije umetnike Ibanska i okoline. U finalnom
obliku, kao što je poznato, poema je objavljena u sledeća dva dela:
I
Ponosan
sam na ono u čemu do ušiju ležim.
II
I zato rukovodilačke zadnjice predano
ližem.
Širile su se protivrečne glasine o tome da su postojale i druge varijante
poeme, da ih je cenzura odbacila, da je štampana sa velikim skraćenjima i samo
zahvaljujući velikom pritisku javnog mnenja odozgo i zdesna. Misliočev članak
je stavio tačku na sve te dezinformacije. Došavši u stvaralačku radionicu Književnika,
koju je ovaj specijalno za to osnovao nakon objavljivanja poeme, Mislilac je ubedljivo
dokazao da je autor napravio dugačku stvaralačku evoluciju pre nego što je završio
svoju poemu. Mislilac je izdvojio tri etape u toj evoluciji. U prvoj, građanskoj-lirskoj
etapi, poema je rođena u sledećem obliku:
.............U
krevetu go-golcat ležim,
.............Na tvoju
veliku zadnjicu gledim.
Reč "veliku" bila je zamenjena rečju "ogromnu",
a zatim je reč "ogromnu" zamenjena rečju "veliku". Izraz "go-golcat"
bio je precrtan i odozgo je napisan drugi izraz: "bez odeće". Najzad
je poslednji stih sasvim precrtan i u završnom obliku prve etape poema je izgledala
ovako:
.............U krevetu bez odeće ležim,
.............Tvoju
zadnjicu u rukama držim.
Zatim je dopisan još jedan stih:
.............I
bolju od nje ne tražim.
Ali ovaj stih je precrtan crvenom olovkom i kasnije
mu se umetnik više nije vraćao. Prva etapa obuhvata period od januara do decembra.
U drugoj, građansko-ličnosnoj etapi, koja obuhvata period od sledećeg januara
do sledećeg decembra, autor je stvorio čitav niz varijanata ove poeme:
.............1.
Ja sâm pravim ono u čemu ležim,
.................I
sâm svoju zadnjicu ližem.
.............2. Obožavam
zadnjicu koju ližem.
.................I sam pravim
ono u čemu ležim.
.............3. U svome do ušiju
ležim
.................I sam svoju ja ližem.
.............4.
Ležim.
.................Ližem.
Po Misliočevom
mišljenju, baš ta četvrta varijanta, ma koliko to izgledalo paradoksalno na prvi
pogled, i predstavlja prelaz ka finalnoj.
Treća, građansko-državna etapa, koja
je nakon prve dve trajala sledećih pet godina, predstavlja period mučnih stvaralačkih
traganja za najboljom od stvorenih varijanti. Tek pošto su bile preduzete poznate
istorijske mere autor je stekao hrabrost pravog umetnika i izabrao onu varijantu
koju je i trebalo izabrati.
.............Pročitavši
poemu, Kolega je rekao:
.............Jedan je
mali zakon obreten
.............I važi još od
praistorije:
.............Pesnik je uvek pomalo
kreten,
.............Al' što je mnogo - mnogo
je!
(...)
ĆASKANJE
O SVETLOJ BUDUĆNOSTI
Pošto su se dobro najeli ovsene sačme, zatvorenici su
neko vreme ćutali, opijeni sitošću na koju nisu navikli, a onda su počeli da pričaju
bezobrazne neduhovite viceve od kojih su se kidali od smeha ("jedan vojnik
je dobio izlaz u grad i za svaki slučaj je usput privezao ud za nogu, a onda je
morao do uveče da stoji na jednoj nozi na raskrsnici" itd) i anegdote u koje
niko nije verovao ("kod nas je jedan vojnik uzeo leš iz mrtvačnice i namestio
ga da stoji umesto njega u stražari, pa otišao u provod" itd). Završili su
intimnim ćaskanjem o svetloj budućnosti. Defetista je rekao da će u budućnosti
svima biti dobro, moći će da žderu koliko hoće, gubice neće biti, svake nedelje
će dobijati izlaske u grad. Paničar je rekao da je Defetistin pristup problemu
čisto potrošački, a da je izam pre svega visoka svest o tome da ne treba tamaniti
po dve porcije, zbog čega će Zabušantu u budućnosti biti loše. Intelektualac je
rekao da će biti uvedene naučno razrađene norme potreba. Dođeš u kabinet normiranja
potreba, daš desetak ispečatiranih papira, ispuniš upitnik i dobijaš kupone ili
te unose u spiskove. Na primer, potrebe Defetiste biće ovakve: uniforma od pamučne
tkanine običnih redova (UPTOR), čizme ili, pre, cipele čojane armijske duboke
strojeve (ČADS), jelo - činija sačme triput na dan. Defetista se pobunio ali ga
ućutkaše - ćuti i jedi šta ti daju. Alkoholičar je nastavio sa razvijanjem Intelektualčeve
ideje. Za Saradnika, Zamenika i ostale biće ustanovljen viši nivo potreba: plave
vunene pantalone, čizme od boks-kože, pola kile kobasice i dve činije pšeničnog
griza. Zabušant je rekao da će, s vremenom, na svakom ćošku biti postavljen kazan
sa krompir-pireom, pa će svako moći da jede koliko hoće. Alkoholičar je rekao
da se prethodno svest mora uzdići na nepoznate u istoriji visine. Izdajnik je
dodao da je potreban i visok nivo proizvodnih snaga: atomska energija, osvajanje
kosmosa, hidroelektrana na Ibanjici. Defetista je rekao da će svima biti dobro
i da će svako moći da bira posao. Paničar je rekao da će se u prvo vreme morati
kombinovati obavezan rad sa dobrovoljnim. Na primer, Defetista će osam sati čistiti
klozet, a ostalo vreme će biti general-amater. Samo nije još sasvim jasno da li
će tada biti i zlatara-amatera i da li će generali-profesionalci dati svoje vojnike
general-amateru. Takođe nije sigurno, da li će iko hteti da bude vojnik-amater.
Patriota je rekao da će armija odumreti i da generala više neće biti, kao ni vojnika.
Paničar je rekao da će državom upravljati kuvarice.2
Alkoholičar je rekao da tu nema ništa smešno. Pre svega, uprava će u to vreme
poprimiti takav oblik da će čak i kuvarice (ako ih uopšte bude) moći da vrše bilo
koju državničku funkciju. A osim toga, veliko je pitanje ko ima viši nivo inteligencije
- kuvarice ili državni funkcioneri. Probaj za našu platu, sa par dece i našom
opskrbljenošću, da sastaviš kraj sa krajem, pa ćeš videti koliko čak i obične
kuvarice moraju umeti da misle. Na to je Patriota rekao da će država odumreti
i podrignuo Izdajniku u lice, koji je tim povodom gadljivo konstatovao osobinu
patriotâ da žderu ovas, a smrde kao da su jeli pljeskavice i kavijar. Posle toga
je razgovor zamro sam od sebe.
(...)
LOGIKA
I JEZIK
Članak protiv AC3 u Novinama
ostavio je snažan utisak na sve. Ovog puta su se svi osim Brbljivca obrušili na
AC. Ja veoma poštujem AC, govorio je Mazalo, ali ovog puta ne mogu da se složim
sa njim. Ovog puta ga je osećaj za meru napustio! Čudan je njegov stav, govorio
je Karijerista, kako se mogu hvaliti te hulje?! Član je psovao AC najgrđim rečima
i zvao ga podlacem spremnim na svaku izdaju iz taštine i mržnje. Brbljivac je
rekao da on u potpunosti podržava AC makar već i zbog toga što je AC ostao sâm.
A kad je čovek sam protiv svih, on je uvek u pravu. Sačekajte malo pa ćete i sami
videti da je on u pravu. A osim toga, kako ste mogli da poverujete zvaničnom saopštenju?
Pa i sami vrlo dobro znate da našim saopštenjima ne treba verovati ni jednu reč,
a sad ste odjednom poverovali. Otkud to? Kako vam nije palo na pamet da su njegove
reči mogle biti izvrnute? To je ozbiljna stvar, ne žurite tako sa zaključcima
i optužbama. AC je dotakao nešto takvo što će nas sve naterati (i one koji su
za, i one koji su protiv) da preispitamo neke svoje stavove. I sad nam se to ne
sviđa. Ljuti smo na njega zbog tog upada u naše duše i u našu savest. On postavlja
pitanje najdirektnije: ko smo mi? Nitkovima je jasno ko su oni, i zato mrze AC.
Poštenim ljudima postaje jasno, da su oni samo pomoćnici nitkova, što znači da
su i sami nitkovi, i zato su ogorčeni na sve. Ali ostavimo malo po strani suštinu
i pogledajmo čisto tekstualnu stranu. Evo jedne od rečenica AC koja je izazvala
vaš nesumnjivo opravdani i humani gnev: "Ako vi (AC se obraća onima koji
su u suštini pogromaši) stvarno hoćete da uvedete demokratske slobode, onda ne
treba da radite to-i-to i to-i-to, jer to samo ometa ostvarivanje takve namere".
Vi ste tu rečenicu protumačili kao da AC odobrava postupke pogromaša i veruje
da oni stvarno žele da uvedu demokratske slobode. Ali to je banalna logička greška!
Ako čovek priznaje ispravnost tvrdnje tipa "Ako je X, onda je Y", to
još ne znači da priznaje ispravnost X. I ako takvu grešku mogu da naprave obrazovani
i natprosečni ljudi kao što ste vi, šta onda da se kaže o drugima! Ako ljudi hoće
da budu u zabludi, u stanju su da prekrše i mnogo ozbiljnije stvari nego što su
prosti zakoni logike. I nije strašno to što vi niste shvatili, nego što namerno
ne želite da shvatite stvari koje se direktno tiču vas samih. Naravno, nije prijatno
kad čovek odjednom shvati da je bio budala i podlac.
Posle kraćeg neprijatnog
ćutanja počeli su da raspravljaju o zakonima logike. Naposletku, Brbljivac ih
je ubedio da se zakoni logike odnose na jezičke operacije, a ne na stvari. Počeli
su, onda, o jeziku. Član je rekao da je jezik dat ljudima da bi izrazili svoje
misli. Brbljivac je rekao da se član izražava kao da nam je jezik dala vlast,
isto kao što nam daje posao, stan, hleb i pantalone. Mazalo je rekao da je jezik
dat ljudima da bi sakrili svoje misli. Klevetnik je precizirao ovu ideju, rekavši
da je jezik dat ljudima da bi sakrili svoje namere i pogrešno interpretirali namere
drugih. Onda je reč opet uzeo Brbljivac, koga su svojevremeno smatrali velikim
stručnjakom u toj oblast, ali su ga iz nje istisnuli progresivniji ibanski predstavnici
svetske nauke koji nisu ni znali da ona postoji.
Setite se, rekao je Brbljivac,
situacije sa kandidovanjem Klevetnika. Klevetnik je pre toga govorio da ne želi
da se kandiduje za člana Akademije. Ali kad su ga predložili, podneo je dokumenta.
I odmah su ga optužili za logičku nedoslednost. A da li je on zaista bio nedosledan?
Kad sam dolazio ovamo, ja nisam želeo da pijem. Ali vi ste me ponudili, i ja sam
pio. Je li to nedoslednost? Pa nije. Jednostavno, treba razlikovati odsustvo želje
da se nešto radi, i prisustvo želje da se nešto ne radi. To nije isto. Može se
prema nečemu biti ravnodušan, to jest, ne želeti ni da radiš ni da ne radiš nešto.
Klevetnik nije želeo da se kandiduje, ali nije želeo ni da izbegava kandidovanje.
I onda su to svi protumačili kao licemerje, iako su sami sve vreme bili licemeri.
A evo i zašto sam spomenuo ovaj slučaj. Navikli smo da mislimo kako se ljudi uvek
ili barem obično rukovode pravilima logike, odstupajući od nje samo u izuzetnim
slučajevima. Pa i tada, tobože, nisu svesni toga šta čine. To je sve koješta.
Postupati po logičkim pravilima uopšte ne znajući za ta pravila principijelno
je nemoguće. A osim toga, procenat jezičkih operacija koje se izvode po pravilima
logike u ukupnom broju jezičkih operacija toliko je zanemarljivo mali da je smešno
govoriti o nekom logičkom stadijumu mišljenja. Faktički, stvari stoje tako da
se ljudi gotovo ne koriste logičkim pravilima, a ne tako da se koriste njima gotovo
uvek, samo nesvesno. Pokušajte da analizirate govore političara i pravnika sa
logičke tačke gledišta pa ćete, na svoje čuđenje, uvideti da u njima skoro da
i nema logike, iako bi baš ona morala biti osnova njihovog mišljenja. A nauka?
Pa jedna od najstrožih nauka - fizika - prepuna je prevarantskih jezičkih trikova.
Jezička delatnost ljudi je sa logičke tačke gledišta - haos, a unošenje logike
u nju - ništavan po svojim posledicama pokušaj da se u taj haos unese malo reda.
Šizofreničar je rekao da se u potpunosti sa svim tim slaže. Jezički haos je veran
odraz socijalnog haosa. Jezička praksa ljudi je u principu antilogična. Logika
je jedno od sredstava antisocijalnosti, dok je oruđe socijalnosti - antilogika,
koju su maskirali nazivom "dijalektička logika". Tako da logika uopšte
nije naivna stvar. Biće još, da će se za logiku ići u zatvor isto kao za politiku.
Uzgred da dodam: koeficijent logičnosti praktično ne zavisi od stepena obrazovanja
individuuma i obrnuto je proporcionalan visini njegovog socijalnog položaja.
(...)
DOSADA
Klevetniku
postade neizdrživo dosadno. Nema prijatelja. Nema porodice. Nema saboraca. Nema
učenika. Nema sagovornika. Nema plate. Nema čak ni protivnika. Stvar je ispala
mnogo ozbiljnija nego što je on mislio. Nestao je čovek. Individuumi kao što sam
ja ovde su sasvim nepotrebni i strani. Klevetnik je otišao do Kioska. Tamo su
se, kao i uvek, okupile pijanice. Treštala je vesela muzika, a da se nije videlo
odakle ona dolazi. Hor ibanskih amatera započeo je popularnu poskočicu na reči
Književnika:
.............Ženo moja najmilija
.............Jesi
l' čula vest:
.............Prvo beše materija
.............Pa
tek onda svest!
Po navici koju je stekao na drugom mestu, Klevetnik je poslednje
stihove pogrešno čuo:
.............Da ti j...
mater ja,
.............Priznaj sve što jest!
Njihovo
mesto u jami zauzelo je nepoznato društvo. Kad im je prišao, neka mlada devojka
sa širokim ramenima i poluobnaženom koščatom zadnjicom procedila je preko cigarete
da se gubi dok nije dobio po zubima. Baš me zanima, pomislio je on, kako bi ovu
pojavu okarakterisao Šizofreničar? Kao antisocijalnost? Teško. Nije to protest,
to je, jednostavno, prilagođavanje.
.............Pije
žena, pijem ja,
.............Svađamo se ceo dan,
.............I
život se odvija
.............Sasvim normalan.
I
Klevetnik je nekud otišao, pošto ovde više nikom nije bio potreban. A nad ledinom
se začula pesma puna životne radosti:
.............Cura
opet traži duži -
.............Prošla ju je na
me pizma.
.............Nad Evropom opet kruži
.............Oživeli
bauk izma.
(...)
ČEŽNJA
ZA TUĐINOM
.............Čija je krivica, maćeho-tuđino,
.............Što
o tvome okrilju maštam dalekom,
.............I
kako se zgodi, majko-domovino,
.............Da
žudim za rastankom, gledajući Preko?
.............Kome
na nesreću, domovino-maćeho,
.............Kome
za izdaju treba da se sudi,
.............Kako
se desilo da s gorkim osmehom
.............Tuđini
hrlim kao rodnoj grudi?
(...)
BEZOBRAZNA
HIMNA
Pošto je Šizofreničar izmislio Ibansk, Ibansku je trebalo smisliti himnu.
Objavljen je zatvoreni konkurs na pozivnicama i propusnicama. A u međuvremenu
je za privremenog vršioca dužnosti himne određena pesma dobitnika svih nagrada
Književnika, koja predstavlja zlatne stranice ibanske poezije:
.............U
srcima
.....................svojim
............................već
živeći
...................................sa
njim,
.............Sve druge
.....................budućnosti
............................kroz vremena
...................................prizmu
.............Mi
ne vidimo
.....................i ne treba nam
............................ni pič… dim, tj. ništa
-
.............Osim
.....................da
živimo
............................u izmu!
.............J...
nam se
.....................za Ameriku,
............................Evropu
...................................i druge rupe.
.............Pa
nismo
.....................ni mi
............................sisali
...................................vesla!
.............Sve
ćemo prestići
.....................i pokazaćemo
im
............................golo d... tj.
zadnjicu;
.............Nama je
.....................samima
............................planeta tesna!
.............Ako
se
.....................neko
............................digne
...................................na nas,
.............Taj
neće
.....................izbeći
............................našu
...................................pizmu!
.............Sve
ćemo
.....................takve
............................sjeb...
...................................za čas,
.............Samo
.....................da živimo
............................u
izmu!
Himna se veoma dopala Upravniku, koga su zato nagradili Velikim Organom
za vojne zasluge i počeli smatrati autorom himne. Učesnici konkursa su mobilisani,
pošto je Upravnik rešio da svoje sledeće vanredno ponovljeno izdanje prepunjenih
sabranih dela na molbu radnika i seljaka objavi u stihovima, radi čega je trebalo
angažovati najtalentovanije savremene pesnike. Mladi pesnik Smeliša4,
ljubimac omladine i Organa, u tom cilju je prvo dobio po zubima, a zatim je dobio
vilu da u njoj mirno radi.
Muzika za himnu ne postoji. Himna se izvodi ćutke,
stojeći u stavu mirno, sve do naređenja da svi odu iza rešetaka.
(...)
PERSPEKTIVE
ZAPADA
Vrativši se iz Francuske, Smeliša je unovčio kofer parfema i damskog
rublja i zatim na mesec dana otputovao u sanatorijum sa uputom Organa da se odmori
i rezimira utiske. Utisci su legli na papir u poemi, čiji smisao je bio izražen
bezobraznom pesmom pripisivanom Pevaču5:
............................Naš
dolazak ništa neće sprečiti -
............................I
vas ćemo jednom usrećiti.
............................Buržoaske
običaje ukinuti,
............................Ko
je protiv - glavu mu skinuti.
............................Strpite
se: doći ćemo obavezno
............................I
doneti vam ideale pod razno.
............................Pokazati
vam način da živite
............................I
naterati vas da ga zavolite.
............................Ne
mislite da ćemo vas napustiti,
............................Buržoaskim
gadovima prepustiti.
............................Sprečićemo
da nam braću tlače,
............................Našu
naftu kod njih da izvlače.
(...)
JEDNA
STRANICA HEROJSKE ISTORIJE
Gazda je bio vodeći naučnik u svim oblastima nauke
sve dok se ne bi petljao u njih. Jednom je na kongresu antropologa izneo svoje
mišljenje o postanku čoveka. U skladu sa našijem izmom, rekao je, majmun je prvo
živijo na drvu, a ondak je sišo na zemlju, de su mu se proširili orizonti. Pa
veći je vidokrug sa drveta, šapnuo je jedan akademik drugome, koji je svojevremeno
lično posmatrao postanak čoveka i tačno znao kako je sve to bilo. Akademik je
uhapšen. Zatim i onaj drugi. Zatim i svi ostali. Kad je Gazdi rečeno da se akademik
samo šalio, Gazda je konstatovao: šala je ozbiljna stvar, a ako nije ozbiljna,
ondak je prosto smešna!6
SIMPOZIJUM
POSVEĆEN PSOVANJU
Tri godine su progresivne snage proturale ideju sveibanskog
simpozijuma koji će biti posvećen problemima teorije i prakse ibanske psovke.
Isprva nisu znali koja bi uprava trebala biti zadužena za takav simpozijum. Lingvistička
ga je prebacivala matematičkoj, matematička - filozofskoj, filozofska - pedagoškoj,
pedagoška - psihološkoj. S druge strane, lingvistička baza je želela stvar za
sebe, matematička - za sebe, filozofska - za sebe... Nikako se nisu mogli složiti.
Organi su upozoravali da će na simpozijum neizbežno doći i neke sumnjive ličnosti
pa će se povesti nekorektni razgovori. Posle Upravnikovog govora o tesnoj vezi
između progresivne nauke i progresivne prakse izgradnje izma, Zamenik Za Nauku
jednom je primetio da bi vredelo razmisliti o simpozijumu posvećenom psovanju.
Ova njegova opaska shvaćena je kao smernica, pa je odmah oformljen Organizacioni
komitet pod rukovodstvom Sekretara. Posle godinu dana Organizacioni komitet je
završio program simpozijuma. Posle još godinu dana bio je gotov i spisak podnosilaca
referata od oko pet stotina ljudi podeljenih po sekcijama. Filozofska sekcija
je imala sledeće osnovne teme: 1) psovka i dijalektički materijalizam7,
2) klasici o psovanju, 3) psovke u tekstovima klasika, 4) psovkorealizam kao najviši
stadijum materijalizma do pojave dijalektičkog materijalizma. Matematička sekcija:
1) formalizacija psovkologije kvaziuređenih polustruktura, 2) uronjavanje proračunavanja
dvoslojne psovke u teoriju hidrokompleksnih tenzora fiktivnog subprostora kvazibulovih
buleana8 prvog reda sa odnosima jednakosti,
3) teorija algoritama, 4) finalizovane autopsovke, 5) pojam broja kod Ibanaca.
Lingvistička sekcija: 1) struktura troslojne psovke, 2) psovke zanatlija u staroibanskim
dijalektima, 3) psovke kočijaša u ibanskom jeziku prošlog veka, 4) problem kompjuterskog
prevođenja psovke na strane jezike i obrnuto. Uostalom, nema potrebe za izlaganjem
čitavog programa simpozijuma, pošto su svi materijali već opublikovani.
Simpozijum
je bio grandiozan. Otvorio ga je lično Predsednik. Pozdravni govor je održao lično
Zamenik broj devet. Došli su predstavnici bratskih bratija iz inostranstva i inostrani
naučnici. Dok je Sekretar čitao svoj referat i lio slatke suze sećajući se rafala
psovki koje je ispaljivao njegov deda mlateći ga kaišem po golom turu, Zamenik
je pitao Predsednika šta imaju zajedničko psovka i dijalektički materijalizam.
Šta, pitao je Predsednik unapred se cerekajući. I jedno i drugo predstavlja moćno
oružje u rukama proletarijata, rekao je Zamenik, koji je baš juče čuo taj štos
od svog referenta. A po čemu se razlikuju? Po čemu, pitao je Predsednik, prskajući
pljuvačkom crveno platno na stolu prezidijuma. Po tome, što psovku svi razumeju
ali se prave da ne razumeju, a dijalektički materijalizam - obrnuto, rekao je
Zamenik, držeći se za stomak koji je vibrirao od smeha. Predsednik je pao pod
sto, pa su umesto njega doveli drugog, progresivnijeg. Ali to je bila greška,
pošto je progresivniji ispao još gori.
Šta je to veliko svoje uneo ibanski
narod u svetsku kulturu kao rezultat svog imanentnog razvoja, čitao je Sekretar
svoj referat, koji mu je napisao Mislilac. Psovku! To je neosporno najveći pronalazak
čovečanstva! To je univerzalni superjezik, posredstvom kojeg se može komunicirati
ne samo sa trudbenicima čitave planete, nego i sa vanzemaljskim civilizacijama.
Nije bez osnova naš veliki ibanski pesnik rekao:
............................Kad
su ti svi prijatelji okrenuli leđa,
............................Kad
ti je telefon skroz zanemeo u kući,
............................Kad
te tvoja žena gnusno ogovara, vređa,
............................Kada
bi te već i deca tvoja htela tući,
............................Kada
nema tračka svetla duž celog tvog puta,
............................Kada
ti ne vredi pomoć niotkog da tražiš,
............................Kada
je života sasvim podvučena crta,
............................Kad
ti dođe kao zver da zavijaš i režiš,
............................Kada
niko neće da zna kako ti je teško,
............................Kada
nemaš da se skloniš gde u zavetrinu,
............................Kada
su te svi za krivca proglasili greškom -
............................Ostaje
ti jedno: šalji sve u materinu!
Auditorijum od više hiljada glava reagovao
je burnim ovacijama. Čak je i Zamenik ustao i aplaudirao. Bila je to kulminacijska
tačka jedinstva svih progresivnih snaga Ibanska i vrhunac liberalizma. Već sutradan
počelo je nazadovanje. Zamenik je premešten na drugu, nižu funkciju.
(...)
NOĆNA
RAZMIŠLJANJA
Kada padne noć, Kolega počinje da govori u sebi da je dosta, da
se to više ne može izdržati, i počinje sa mučnim razmišljanjima o životu. Ubrzo
se njegove misli prebacuju na epohalno delo, koje oni stvaraju pod rukovodstvom
Sekretara, i koje treba da sumira rezultate, ocrta perspektive i nanese odlučujući
udarac. To je ono najvažnije, kaže sebi Kolega i uzima da čita zamašćene papire
koje je uspeo da ukrade onom lopovu Misliocu. Kakve su ovo budalaštine, kaže sebi
Kolega. O, bože, koji je to idiot! Moraću sve sam da uradim ponovo. I šta ako
nam oni lupeži na kraju ne isplate honorar? Toliko napora je u ovo uloženo! A
Sekretar se nešto ne žuri sa mojim postavljanjem. Moram da ga pritisnem! I Kolega
opet počinje da razmišlja o životu koji nepovratno odlazi, ostavljajući iza sebe
brda epohalne makulature. Momci iz ponovo formiranog Izolatorskog odreda molili
su da im napišem neku pesmu za zidne novine. Onako, šaljivu, a ozbiljnu. Kolega
se pakosno smeška i počinje da piše šaljivu Himnu Izolatorskog odreda.
............................Svaki
dan sa zadovoljstvom kašu žderemo,
............................Lovorike
sebi pravimo pa ih beremo,
............................I
na ceo svet se iz sveg glasa deremo:
........................................................Leva!
.................................................................Leva!
..........................................................................Leva!
...................................................................................Desna!
........................................................Ti
si sâm, a nama - cesta tesna!
.................................Ako
hoćeš i ti kaše,
.................................Prihvati
principe naše.
.................................U
suprotnom - biće loše!
............................U
svoju ispravnost mi smo sasvim uvereni.
............................Savršenom
nepogrešivošću mi smo obdareni.
............................Oni
što nas kritikuju mora da su udareni!
........................................................Leva!
.................................................................Leva!
..........................................................................Leva!
...................................................................................Desna!
........................................................Ti
si sâm, a nama - cesta tesna!
.................................Ako
ćutiš - s nama ješćeš.
.................................Ako
mutiš - najebaćeš.
.................................Pa
ti onda vidi šta ćeš!
............................Kô
što nas je naučio naš veliki vođa Gazda,
............................I
bez suda streljaćemo svakog ko nas izda,
............................Zato
što smo progresivni oduvek i vazda!
........................................................Leva!
.................................................................Leva!
..........................................................................Leva!
...................................................................................Desna!
........................................................Ti
si sâm, a nama - cesta tesna!
.................................Ko
je kriv tu, ko je prav -
.................................Otkriva
nam razum zdrav:
.................................Ti
si sâm, a nas kô mrava -
........................................................Leva!
.................................................................Leva!
..........................................................................Leva!
...................................................................................Prava!
(...)
-
odlomci iz odlomaka rukopisa pronađenog na deponiji smeća -
(S
ruskog preveo Andrij Lavrik)
1
Nemački termin "Hauptwache" - glavna straža, je u Rusiji (a, naravno,
i zatim u SSSR-u) prihvaćen i postao opštepoznat kao gauptvahta - vojni zatvor.
2
Paničar nije ovo sâm smislio, nego je citirao famoznu izjavu Lenjina lično, koju
budućnost nije opravdala. SSSR je, doduše, dao prvu u svetu ženu-ambasadora, Aleksandru
Kolontaj, ali se tokom čitave istorije Sovjetskog Saveza nijedna žena nije približila
vrhu vlasti. Jedina koja se u Rusiji kandidovala za predsedničku funkciju (1996.
godine), bila je Galina Starovojtova, pa je i ona ubijena u atentatu krajem 1998.
3
Kada pisac u svom delu koristi oznake A, B, C, X, Y... onda su one na ruskom napisane
kao latinična, a ne ćirilična slova. Međutim, u ovom slučaju inicijale AC treba
čitati kao ćirilično AC odnosno latinično AS, odnosno, reč je inicijalima Aleksandra
Solženjicina i Andreja Saharova.
4 Mladi pesnik
Smeliša bi trebao biti Jevgenij Jevtušenko, mada u Smeliši ima i nešto od Vladimira
Visockog, a verovatno i drugih tadašnjih pesnika.
5
Pevač je sasvim sigurno pesnik i pevač Aleksandar Galič, mada i u Pevaču ima nešto
od pesnika, pevača i glumca Vladimira Visockog, a možda i od drugih pevača.
6
Gazda tj. Džugašvili zaista nije baš najlepše govorio ruski.
7
Tipična neprevodiva igra reči: mat i diamat. Mat je u ruskom jeziku skraćeno od
maternaja, materit.
8 Iako "kvazibulovi buleani"
izgledaju kao bulažnjenje, oni su najverovatnije inspirisani "Bulovom kombinacijom
iskaza" sa sledećom očaravajućom definicijom, ovde doslovno prenetom iz matematičke
enciklopedije Larousse: "Iskaznom (propozicionalnom) kombinacijom ili Bulovom
(Boole) kombinacijom iskaza naziva se svaki iskaz dobijen od tih iskaza samo pomoću
iskazne operacije (uz isključenje bilo koje druge operacije, kao što je, na primer,
kvantifikovanje)", ali pošto su u praksi psovanja i kvantifikacija i kvantitet
od velikog značaja, ili u radu učesnika simpozijuma ili u prevodiočevom tumačenju
izraza "buleani" došlo je do greške.
