POSNI
DAN
Došao
je i skinuo
Sat
Kaiš
Kravatu
Prsten
I ostale omče.
Servirala
sam mu
Svinjski jezik
U sosu od zelenog bibera
Slane oči hrskave kandže
Spečene
usne na podgrejanoj žuči
I šiljate zube u gorkoj krvi
Ručao je
Ćutao
Ustao
Otišao
Kad
razlio se kao gusti umak
Po pustoj sobi moj gluvi krik.
SAĆE
Otežala
sam od otužne hrane
Pobiću uskoro sve priplodne trutove
I vući ću se trudna
kroz užas šestouglova.
Kakve
li jeze biti kraljica
Kržljavih krila, bez svetla i dana
U srcu pažnje dosadnog
roja.
I
mileti velika kroz gužvu i zuj
U strašnu raskoš samoće
Da skljokam se mrtva
medom kljukana.
RIBOLOV
Poći
ćemo u cik dok još seče ciča
Ponećemo strune i mrve, muve i crve.
U
crno jutro probićemo led
Buknuće reka kao teški med
Na očima teškim još
čučaće san
Iza plavog brda zapištaće dan
Ćutaćemo
mrko smrznuti do srži
Štipaće nas štap čemer će da prži
U krvavom oku još
puziće muka
Kroz maglu tupog dana zatitraće ruka
Na
kori krute reke zacakliće riba
Šljaštiće se škrge dok tmula voda giba
I
srebrna krljušt na škrtom suncu ljeska
I duboko oko puno oštrog bljeska
Srešće
nam se oči nevoljno bez kraja
Dok kroz pustoš tundre dugo zviždi mraz
Ščepaćemo
ribu za glavu i peraja
Da hitnemo je nazad u crni hladni jaz
Poći
ćemo u noć dok još seče ciča
Ponećemo strune i muve, mrve i crve.
DŽIBRA
Muljani
i gaženi
Isceđene srži
Vući ćemo se kući
U stišnjene ćelije saća
Visećih
grobova
Sa zajedničkim zidovima
čalabrcnućemo podgrejano
Vapićemo da
pipnemo iždžikljalu decu
Sa mozgovima od piljevine
Gle ostade nam mekano
meso
Na prstima kao žele
Ovo smo mi
Kojima je crni biber iz usta prštao
I
gvožđe u krvi sijalo
A pogana beštija iz oka ujedala
Od nas li su zmije
po rupama strepele
Gle sad ćelavi skupljamo
Lepeze dugova i
Puzimo po
otežalim ženama
Mlohave žaoke bez srži
U svakodnevnoj surutki
Praznog
zrelog doba
Muljani i gaženi
Isceđeni iz srži
Ostatak dobre berbe
PASAŽ
Proći
će bre jednom
I ovo klanje.
Svariće zemlja svo meso
I iz oprljenog polja
linuće trava.
Doći će nova telad da pase.
Ustaćeš iz rova jednom valjda
Kao
iz groba
I učićeš ponovo do hodaš.
Opet opet biće letnji dan
Vrveće svuda
deca i žene
Žene deca žene.
Kroz srce gradske fešte
U lavini smeha sred
maškara
I prepariranih osmeha veselih skeleta
Pored grotla šupljih tela
Proći
ćeš
I neće te videti niko
A tvoje srce čuće ceo grad.
Upuzaćeš u bočnu
ulicu
Ponovo kao u raku
Gde iznenada stisnuće grudi
Crni nabrekli vakuum.
