DANILO,
književnost
je sranje, politika još više,
srpski nacionalisti, hrvatski
nacionalisti, mađarski
.........provincijski nacionalisti,
antisemiti,
komunisti svake fele i kalibra su golo govno,
samo su žene nevine,
pred njima treba pasti na kolena
(u beogradskom Klubu književnika gde
smo se upoznali, ima tome
.........dvadesetak godina, ustajao si svaki čas od
stola i svaki put
.........bih te nalazio
pred drugom foteljom, na kolenima, s rukom na
.........srcu),
(u baru peštanske Astorije sedeo
si kneževski u pročelju stola,
.........devet je lepotica noći devičanski ispijalo
konjak na tvoj račun),
propuštene žene mahaće iz krajička našeg oka
do kraja života
do kraja života, do kraja života...
vitka vaza
pitomosti, Mira,
prva žena, postojano merilo u zlatnom ramu
mladosti:
svejedno gde si živeo, svejedno s kim, iza tvojih ramena
sam uvek
.........video samo nju,
vidim je i sad, ispušta iz ruku album, pero, maramicu -
nailazile
su druge žene, druge ljubavi, svakojake mirišljave
i smrdljive stvari
pod zbirnom imenicom život,
naišla je i svetska slava, a ti si
odjurio,
poslavši unapred čitavo jedno plućno krilo, sa njim je
nenadareni
.........bog, kao s kakvom
krpom brisao popljuvani pod,
zašto si pošao na tu stranu, zar je i
život sranje,
zar si zbilja naumio da novim odeljkom proširiš
ENCIKLOPEDIJU
.........MRTVIH,
posle
operacije godinama si jedino ovaj odeljak doterivao,
kad god smo se
sreli, navodio si mi reči mog nekadašnjeg
.........zatvorskog druga Ištvana Taške,
soboslikara osuđenog na deset godina,
"i govno je sranje", u Srpskoj
kafani pored Ateljea 212
.........ili u bistroima oko Place de la
Bastille,
tvoja gigantska adamova jabučica štrčala je visoko nada
mnom,
tebi je zapala trostruka porcija adamove jabučice
.........i trostruka porcija talenta,
bar da si
bio štedljiviji, bar da si iskovao sebi oko čela srebrni
.........šlem od svetlosti Pariza,
biti Srbin u
Parizu mnogo je bolje nego Francuz u Beogradu,
zna se da u Parizu ne
mogu da se rode ni Adi, ni Krleža,
sve se deleći, raširio si se po
obe polovine Evrope,
i mada si tvrdio da su obe podjednako sranje,
obe si prigrlio,
i kad si ispunio sav prostor, tvoje prerevnosno
bujanje
nastavilo se iznutra, u tvojim tajnovitim telesnim
šupljinama,
mulj je zamutio tvoja podzemna jezera,
istisnuo si iz
sebe samoga sebe,
stizale su vesti da ti je bolje, da pomalo već i
putuješ,
iščašenim, tanušnim glasom - jedna se glasna žica u
međuvremenu
paralizovala - viknuo si u slušalicu,
da se desilo
čudo, navodno, i da si se izbavio -
ali čarobnjak je danas
strgao svoj zvezdama izvezeni plašt,
i ukazao se pod njim grozni
torzo, s muvama, pacovima,
valjda se još nije ni
ohladio
samrtnički znoj ulepljen u tvoju gustu kosu,
kad je
telefonom stigla poruka "umro je Danilo",
radio je objavio, rekoše,
napiši nešto, rekoše,
za sledeći broj, rekoše, koliko god
hoćeš,
valjda te još ni izneli nisu iz Rue Tesson 3-5,
ili
si možda baš u ovom času pod skalpelom mrtvozornika,
a ja sedim za
mašinom, nemoj misliti, da nije posrana,
i ja se osećam posran, i te
kako, ali ti si već izvan svega toga,
to mogu da tvrdim pouzdano, sve
ostalo samo je literatura.
(17.
oktobra 1989.)
