Poštovani čitaoče, kreposna čitateljko,
vrednost
ovih priča je neprocenjiva!
Pišući
ono što im se dalo u domaći zadatak, mnogi iz ove družine napisali su,
ako ne svoju najbolju, a ono najneobičniju priču. Godinama već imam
utisak da je postmoderna (ah!) napravila oštar rez (uh!) između onoga
što je bilo i onoga što će biti. Kad budete iščitali priče koje su se
našle u ovom izboru, shvatićete da su POLJA koja držite u rukama, melem
na taj oštar rez, i da je rana (ako je uopšte i bilo, a jeste, mada...)
napokon zarasla.
......Vole i
postmodernisti deset s lukom.
......
......I pivo, jedno za drugim.
......Dakle, jekser je u ovom slučaju vezivno
tkivo.
Kako
nisam kritik (osim kad je o fudbalu reč), u taj šesnaesterac ne ulećem.
Pucanje penala prepuštam vama.
U to ime najsrdačnije vas
pozdravljam, srećan što mogu da se potpišem ispod jedne ovakve najave.
S poštovanjem,
Miodrag Raičević
