KRAJ
PRAZNIKA
Ležaljka na verandi, sa
strane
isprani peškir
žedno se mota
senice
odnekud zaigrane
mamac slanine s golog stropa
Štropot taljiga trese
ulicu
prašnjava kaša
za njima prska
kočijaš u džepu krije bricu
licem preleće grimasa
mrska
Gajdaš predeo mrvi u
zvuke
jutarnju
zebnju svinjar napasa
putnik kleca pod paskom muke
nikako da na Boga nabasa
Smrad plesnivog sira
isparava
neoprezno
zija torba uprtnjača
bezbožnik se skitnjom zavarava
škripeć u zubima stabljikom
drača
HRIŠĆANSKA PESMA
Olupana cimenta na grani se
klati.
Izopšteno
kunja metiljava ovca.
Vreli prizor njenog tihog ropca
namerio da me živog
smlati.
Da ostanem s tobom i dok ceptiš
–
dozvoli mi, verniku
tvog stada.
Ovo je
napev nedoličnog jada,
jer to je znanje koje sa mnom deliš.
Tajna pomazanja sahne u
pokori,
povratak nije
ni blag niti blažen.
Ispijam tvoje krvi, ja sam preobražen.
Gde li si, baš sada?
Odgovori!
Skrivaš se,
pristojni zevač što zeva,
dok svaki oltar o tebi peva.
BESPRIMERNA
BESEDA
Kaini, saznadoh uzrok naših
muka!
Nismo mi živo
spalili to telo –
Nek
žrtvuje svakog naša ruka –
nek svaka strana ispašta zlodelo.
Nadire čemer u sutone
mnoge.
Nemerljiva me
je sustigla sramota;
Na ramenu mi plahta mesto toge.
Kome se prohtela ovakva
strahota?
Greške da mogu da
premetnem...
Pa da
popustljivog Boga sretnem,
kako pehar mi ustima primiče,
umesto krvi dok vino
otiče...
Dolepršava ka meni
blagovest,
rajsko
voće s oltara je palo.
Ja lično odbijam tu pričest.
Nek Avelji sad ispaštaju malo.
ŽIVOTODAVNE
VODE
Stišavam umom žestinu
bitke!
Ko zna šta
donosi mi leto.
Gazduje glava kako stigne,
upoređuje bruto i
neto.
Uokolo sve dično
leprša,
mada htenja
nisu nam visoka.
Vodi
nas stara navika
da
teglimo ko stoka.
Dok živa voda mlaza li
mlaza,
Gospod sam
toči nemilice.
Odvažni Glagol kucka o zub –
i razvezuje jezik ubice!
Usta vam se
razjapljuju,
tolika
je potreba za znanjem.
Prokazanost godi oprostu,
to je moje hronično
stanje.
TROPA
S rabošem nostalgije na
leđima
iz života se
povlačiš pomalo.
Šipak ponovnim rođenjima;
zavidna čvrstina! Nije mi
stalo.
Osuli me čirevi opako,
– bar da imaju neke
hasne.
Na crva se
zaboravi lako.
Zato i
tvoje utehe kasne.
Nemam kud. Prevaranti,
hulje.
Ovoga puta
imaću strpljenja.
Nek
svojski upeče zvezda,
natičem klobuk – mericu
ropstva.
Isparava se smrdljiva čoja...
U sledećem krugu – delim ja!
(S mađarskog prevela
Draginja Ramadanski)
