Za stotinak godina,
koliko deli K. Kavafija, najstarijeg autora u ovoj panoramskoj slici
grčke književnosti od najmlađeg, D. Kurtovika, promenio se ceo svet, do
neprepoznatljivosti. Oba svetska rata u 20. veku, revolucije, trijumf i
suton socijalizma, raspadi mnogih država, nove države, tehnologije i
ideologije, književni stilovi i škole, zamah i klonuće postmodernizma,
sve je to nekako stalo u dvadeseti vek. Dvadeset jedan autor koje
predajemo Poljima možda predstavljaju hronološku lestvicu kroz te
promene, koje se, opet, u književnosti i ne vide tako očigledno.
Nastojeći da naši čitaoci upoznaju neka književna imena draga u Grčkoj,
a kod nas manje poznata, njima smo dali više prostora. Delimično su
zastupljeni prevodi mojih mladih kolega za jednu balkansku antologiju,
delimično po izboru mom i Ivana Gađanskog, a treću celinu čini rukovet
tekstova koje sam zajedno s autorima u toku jedne balkanske književne
radionice organizovane u gradu Aleksandrupoli izabrala i prevela za
nekoliko žarkih dana i prevrelih noći u severnoj Grčkoj. To su Kiki
Dimula, koja je s naročitom pažnjom slušala kako joj stihovi zvuče na
srpskom, Spiro Plaskoviti, koji je u međuvremenu napustio ovaj svet, i
Tanasi Valtino, čiji je čudesni prozni dar za mene bio otkriće, kao i
njegovo neopisivo zadovoljstvo da se za njega i njegovu književnost čuje
u Srbiji.
Ovo je mali omaž našem
prijateljstvu.
