LAVRICA
Nove kuće, novi ljudi, nova
deca
koja na ulici
više ne pozdravljaju. Raskošni
automobili, samoposluga sa
nepoznatim
prodavačicama i već dugo: traktori
umesto konjske zaprege. Odlazim na
kafu
u nekada jedinu
seosku kafanu u kojoj su se
krajem nedelje muškarci kartali, pili vino
i pevali uz harmoniku. Mlada
konobarica
me služi
uz ljubazan osmeh i
navija muziku. Niko me ne pita
za zdravlje, niko me ne pita
za porodicu, ovde više
nemam
nijednog
prijatelja. Dugo me nije bilo. I sada gledam
kako se moje rodno selo konačno
pretvorilo u
predgrađe.
ŽIVETI U ZGRADI
znači živeti u
delovima.
Deo života
tu, deo života tamo.
A između, susedova
bušilica.
Deo života
tu, deo života tamo.
A između, prepravljen auspuh
mopeda.
Deo života
tu, deo života tamo.
A između, lupanje vratima i
vriska.
Deo mog
života se lomi
pod udarcima suseda
koji ruši zid u
kupatilu.
Deo mog života se lomi
pod
bubnjanjem
drum'n'bassa susedovog sina.
Živeti u zgradi
znači živeti u delovima.
Živeti u zgradi u
predgrađu
znači
živeti u delovima
i svaki deo života nosi na
vratu
oštrinu
noža
i svaki deo života ima
neko,
bilo ko, na
nišanu.
MLADI PAR
Ovog vikenda idu u nabavku
u
Palmanovo. U
uglancanom automobilu,
obučena kao iz kutijice. Dvaput
nedeljno imaju fitnes, petkom ples
–
Ambasada Gavioli njihov je
konzulat.
A mobilni
telefon čista metafizika.
Kada progovore u njega, svuda su,
svuda oko nas, rasuti,
neopipljivi.
Prilagođavaju se plimi
vremena
kao što se
vazduh prilagođava prostoru.
Govore kako je život lep
i njišu se u ritmu afričke
muzike.
Biti taj par. Govoriti, imam
novu
košulju, novi
mountain bike. Biti taj par.
Pulsirati u ritmu vasione.
LES CASSEURS
Doris Lesing piše da će kraj sveta
početi
u predgrađu.
Deca će prestati
da
se oduševljavaju motorima i prihvatiće se
oružja. Naoružana u grupama
krenuće
ka centru
grada, preko barikada od
bodljikave žice, preko španskih jahača, preko
leševa
policajaca,
kroz domove, prodavnice, parkove…
Doći će, naoružana do zuba, divljih
pijanih
pogleda, sa
vokmenima koji će nadglasati
krike žrtava. Doći će, gladna središta,
bleštavih reklama, osvetljenih
izloga,
restorana sa
pet zvezdica i čistih
stolnjaka. Doći će, besposlena, poterana
u vlažne, raspadnute vile
predgrađa,
u betonsko
saće solitera. Doći
će, da bi uzela ono što im pripada,
da bi uništila ono što im je
uskraćeno.
FUŽINSKI TRGOVI
su oaze tišine, oaze
mira
dok noć bledi na
istoku.
Fužinski trgovi su bledo
cveće
pod prvim
jutarnjim svitanjem.
Fužinski trgovi su samotni
putevi
ranih radnika
i kasnih ljubavnika.
Fužinski trgovi su žurba
odlaska
i spor, možda
tajni dolazak.
Preko fužinskih trgova
veje
blag vetar sa
udaljenih Alpa
i lista otpale listove
časopisa.
USPAVANKA
Kada zaspim, zaspaće sa mnom
krevet
i čaršav i
vrata sobe i prozor sobe.
Kada zaspim, zaspaće sa mnom cipele
u
predsoblju, radio
će utonuti u muk, TV u slepilo.
Kada zaspim, zaspaće sa mnom zvezde
nad
Fužinama,
Ljubljanica i cveće u saksijama.
Kada zaspim, zaspaće sa mnom sve na
šta
misliš ovog
trenutka i sve na šta ne misliš.
I zaspaćeš i ti, moj bližnji, moj
brate,
moj licemerni
čitaoče, zaspaćeš, gurnut
u prećutanost, u nepostojanje, u san
bez snova,
u san koga
se tako plašiš.
I zaspaće Hamlet, umnožen u milione
primeraka
i reči u
njegovoj glavi i zvuk u glasnim žicama.
Kada zaspim, zaspaće sa mnom
svaka
osnovna čestica
i svaka vasiona.
Kada zaspim, neće biti više nikog ko
bi sa bine ili iz partera
postavljao pitanje o razlici između biti i ne
biti.
(Izbor načinila i
sa slovenačkog prevela Ana Ristović Čar)
Peter Semolič je rođen 1967.
godine u Ljubljani. 1986-89 je bio zaposlen na Radio Ljubljani kao
tonac, a od 1991. godine je slobodni književnik. 1993-96. je živeo u
Parizu gde je studirao francuski jezik. Do sada je objavio sledeće
knjige: Tamariša, 1991, Bizantinske rože (Vizantijsko
cveće), 1994; Hiša iz besed (Kuća od reči), 1996; Krogi na
vodi (Krugovi na vodi), 2000; Vprašanja o poti (Pitanja o
putu), 2001. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, između ostalog
Jenkove nagrade i Veronikine nagrade. Živi u
Ljubljani.
