addicted to love
što više čitam sve to
sve više mi se čini da
samo
praznimo
prazninu.
ne u
slikama,
meni se svet
dešava
u osećajima
kao osobama.
kao
grudvice snega koje ostaju.
vreme, tuga, miris jasmina,
brza vožnja automobilom,
hladno septembarsko
veče
i svi se
smeju.
guru
iznenada tako nezahtevan.
bezbrižan.
napolju
pada kiša. crni mrak i
jedva pola osam. krošnju drveta vidim
kao divlje razgranato telo. nisu mi
potrebni
svi ti
noževi, pomišljam.
poštujući tamu i otvoreniji
od napola dovršene slike.
svi koji kasne nisu nužno i lepi
–
srebro i oko su
zavađeni na smrt. i možda
tu i tamo po koji trenutak. zaista verujem
da to ne može biti najbolja
varijanta tog sveta.
sa svim tim noževima i svom tom krvlju.
neka noć
četiri izjutra neke
srede.
tiho, kao da
svi već spavaju.
i
najverovatnije, većina. ne ja.
naslonjen na rub postelje
poduprt dvama
jastucima.
slušam
sasvim tihu, jedva
čujnu muziku. samo zato jer znam,
znam da je reggae. kroz okno
proviruje
tama i
miris zelenog. prelistavam
knjigu o kamasutri. puna je starih crteža.
njih primam, reči
preskačem.
pored
stranica kraj mene, sa leve i desne
leže pesme. čezare paveze
& lorens ferlingeti. znam da će
mrak uskoro obnažiti
travnjak i trešnju. kos
koji se tu i tamo javi,
pokoji pomalo izgubljen
zvuk
auta iz roške i
neki, tako čudni
osećaji duboko u telu.
hašiš
danas uveče spopala me je
prolaznost.
zvuci,
razvučeni kao hašiš
su se iskrivili i crvena svetlost.
oči su opasna igra. pesma mora
da dopire do ljudi i ulice. trgujem
robovima,
dijamanti
su samo maska. sa mislima sam
u zaostatku i sve miriše na svežu kafu.
esej o poeziji
kad god bilo, biće
dobro.
samo ne
prebrzo. mora biti učinjeno
što sporije, sa osećajem i prefinjeno.
neka se uzmu u obzir svi
detalji, sve
filigranski
precizno
nacrtane arabeske.
neka se uzme u obzir stepen vlage,
napetost i tananost kože. frikcioni
momenat.
različita
lična svojstva i preference,
mladalačke ljubavi, šifrovane poruke
skrivene u ljubavnim pismima, tajni
zapisi.
zaista
nepristojne misli. osetljivost
resica uha i jagodica prstiju.
prijatnost koja se
podrazumeva
u
milovanju. ritam trepavica. sve slučajno, slučajno
i nepredvidljivo, zavisno od više
sile
i skriveno u
jeziku trava. zvuci jasmina
u svetlozelenoporcelanskimšoljicama iz Kine,
svež jošmalotopao hleb sa
marmeladom.
dobro
jutro subotnje jutro na golim leđima.
to nije pravi zmaj.
poezija je lepljenje.
slobodna teritorija
nebo nabodeno
na visoke, vitke
smreke.
suncem
obasjani proplanci
prekriveni tepihom mahovine.
šum veverice, odnekuda
kreštanje svrake. srne su
skrivene,
tiho
posmatraju. samo neobičan,
pritajeni mir
upozorava na njihovo prisustvo,
na naježen kožuh
koji motri na nas,
vragove
koji jurcamo,
lomimo
i kašljucamo
kroz šumu.
(Izbor načinila i
sa slovenačkog prevela Ana Ristović Čar)
Tone Škrjanec je rođen 1953.
godine u Ljubljani. Diplomirao sociologiju na nekadašnjem ljubljanskom
Fakultetu za sociologiju, političke nauke i novinarstvo. Skoro deset
godina bio je zaposlen kao novinar u Titovim zavodima Litostroj. Pesnik
i prevodilac. Prevodi uglavnom savremenu američku književnost (Paul
Bowles, William S. Burroughs, Charles Bukowski, Gary Snyder)… Objavio je
knjige pesama: Blues zamaha, 1997, Pagode na veter, 2001,
Noži, 2002, i zbirku haikua Sonce na kolenu, 1999. Živi u
Ljubljani.
