***
Pronaći lovca.
Enigmatika.
Štos je u
tom što brest – ili jasen? –
Puška, kapa, par starih patika
U haosu gube linija se.
Na crtež usmeri svetlost
lampe
I baci pogled
iz drugog ugla,
Pa
glava lovca će ispod kape
Da pogleda te, kô da se ruga.
Njega je na tren stvorio papir
–
Malo je ludak, malo
esteta,
Dobričina je,
matori satir –
Promenom svetla nesta sa sveta.
I crtež opet posta
nejasan.
A beše nešto
– točkova škripa
Iz
predgrađa; brest, ili ne – jasen;
Slepo od suza, dok srce
lupa;
U odrazu kraj puta u
bari,
I seoskih
vrana turobni poj...
I život moj ne bi bio gori
Kad ne bi bio moj!
***
Svratio građanin u
prirodu.
Uzeo nedelju
neplaćenu,
U vrt je
ušao, za ogradu,
Pa
odmara dušu napaćenu.
Sad udubljenije od Japanca
On promatra jesenje detalje –
Odsjaj kiše, izbledelost sunca
–
Davno iz ruku
pustio grablje.
Što
volim da blenem i bez veze plačem!
Život tog vrta bliži se kraju:
Stoji u rublju i već sve jače
–
Dok seoski džukci
besno laju –
Razdire
povez crni sa lica.
Buba se tiho spušta niz ruku.
I ne poema –
nabrajalica
Stalno je
iznova na jeziku.
O
tom, gde mesec na nebu strano
Sudi i kudi, zbori i tvori,
Nož stavlja u ruku lagano
I govori gde da se
udari!
Rano je da se
o tom govori.
O tome
nikad nije rano.
***
Dok ovog sveta bio sam
žitelj,
Dok ovaj
vazduh sam upijao,
I
nekih radnji bio ljubitelj
A druge, iz savesti, odbijao;
Mirno sam sedeo – pa skakao;
Rasipao; pravio
rezervu;
Hrabrio se;
smejao; plakao;
I
nisam sačuvao ni mrvu;
I evo sada, kada sam
umro
I rasuo se u
materiju,
Niko mi –
ni Kjerkegor, ni Malro –
Neće objasniti misteriju
Mog postojanja na ovom svetu,
I što sam se, s vremena na
vreme,
Iz sna dubokog
u svom krevetu,
Budio
naglo sred noćne tame...
1996.
(S ruskog preveo Andrij
Lavrik)
Sergej Gandlevski je dobitnik Bukerove
nagrade za knjigu Trepanacija lobanje kojom je debitovao u prozi
i Antibukerove nagrade za knjigu pesama
Praznik.
